Svake večeri, umoran od neostvarenih želja,
ali uvijek s drhtajem nade u srcu, prošapćem jednu riječ:
Sjutra!
Sjutra!
Sjutra će mi neko reći:
sine;
sjutra će mi neko reći:
dragi;
sjutra će mi neko reći:
volim;
sjutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti,
u jedan grob bez krsta, bez znaka, da ni spomena na njih ne ostane; sjutra...
I tako trista šezdeset pet dana u godini
sine;
sjutra će mi neko reći:
dragi;
sjutra će mi neko reći:
volim;
sjutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti,
u jedan grob bez krsta, bez znaka, da ni spomena na njih ne ostane; sjutra...
I tako trista šezdeset pet dana u godini
Sjutra!
Sjutra!
