I, više nego dovoljno godina kasnije,
možda nečija, možda proseda,
možda nečija, možda proseda,
možda bez ikoga,
ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu,
ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu,
i širom otvoriti prozore
mameći ga da ti sobu
opraši polenom
i
prolećem.
A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom,
videćeš samo drozdovo pero na šeširu
kako promiče za šimširom, i začućeš
Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,
koju prvi put slušaš,
a godinama je znaš..
a godinama je znaš..
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako
sam
te
voleo...
sam
te
voleo...