Isidoora Bjelica o Tajni trenutka

Jedna od osnovnih tajni koje nas ne nauče da bismo sa manje bola živeli na ovom svetu

je 

tajna trenutka.

Ali, 

ako stvari postavimo i razumemo drugačije, onda će i naši osećaji biti drugačiji - 

to je zahvalnost za trenutak sreće koji smo imali, 

koji može biti bilo šta - 

zagrljaj, osmeh, poslovni trijumf, pogled na novi grad koji nas je ostavio bez daha.

Nigde u dualnom svetu produžena,permanentna sreća nije moguća! 

Da uvek dođu talasi nevolja i trivije koji sve pokvare... 

I tad sam razumela da je jedan tren

 dovoljan 

jer on je zapravo večnost! 

Svaki trenutak je deo večnosti i kao takav tamo i upisan.

 Dakle, onda kad osetimo sreću,

bilo zbog drugog bića, bilo zbog slike, zalaska sunca, pogleda u bilo šta što nam je nazovi stvarnost donela -

prigrlimo ga s radošću jer smo to dobili i osetili,

ali 

bez tuge jer će proći i bez želje da traje večno!

U tome je tajna onih

koji su obučeni da rukuju srećnim trenucima! 

Oni nikad ne žele da produže ništa protiv trajanja koje im je dato i nikad ne žele da zadrže

 "zauvek" 

jer zapravo to jeste zauvek njihovo kao tren, 

a ne kao nepromenjeno stanje. 

Na taj način 

slažemo naš med bez žuči, 

koja mora da usledi u svetu dualnosti. 

Na taj način ne ubijamo sebe mislima zašto smo nešto izgubili, nego se uvek radujemo trenu koji smo imali, 

svesni da je svaki trenutak upisan u večnost, 

a opet potpuno spremni za novi trenutak 

otkrivanja lepote koji će doći.

Jer onda kada večna prolaznost i promena ne izaziva tugu, nego zahvalnost, 

naše biće više ne oseća očaj i tugu, nego radost - 

svesno da je nešto što je naizgled kratko zapravo upisano u večnost - a da se sve menja jer tako saznajemo vrednost

sreće i radosti koju smo otkrili. 

To je tajna trenutka

 koju zadobiju oni spremni da je prime.

P.S.

Dio teksta preuzet sa stranice

https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Isidora-Bjelica-Tajna-trenutka/513252