Докле ћемо стићи, овако ?

Ово је дефиниција насиља:

"Насиље подразумијева злоупотребу силе као акта агресије којим се повређују особе,

 или уништава власништво. 

На друштвеном нивоу, посебно опасно је координисано насиље,

 као што су случајеви рата и тероризма. 

Од 70-их година 20. века користи се и појам структурног насиља који означава

 системске форме насиља као што су: 

расизам, сексизам, национализам, хетеросексизам 

 a омаловажавање старих особа и сл."

 

Најжалосније од свега што су починиоци насиља они најмлађи - малољетни. 

Убити им постало као рећи кекс.

Убити им постало као игра у овом уврнутом свијету.

Насиље је изашло из дефенисаног оквира и обухвата све сфере људског живота, нарастајући до невиђених висина и прерастајући у лудило,

нека општа шизофренија модерног друштва:

-насиље на улици,

-насиље у школи,

-насиље над свим и свачим.

 

Шта нам се то догађа? 

Гдје ће то довести будуће нараштаје? 

Куда срљамо? 

 

Што више причамо о хуманаости - постајемо све нехуманији!?

Што се више лијечимо од којекаквих болештина, за које прије нисмо знали ни да постоје - болеснији смо!?

Што се више образујемо - необразованији смо и неписменији и некултурији!?

"Докле ћемо стићи, овако?", питам се врло често.

Јесте ли ви забринути? Ја јесам.

 

Најискреније ј е с а м.