I nisam mogao ni zamisliti
da pišem pesmu bez rime.
Život bez života i nije zivot.
Ljubav bez žene, nije ljubav.
Gitara bez žice, ostaje samo drvo.
I nisam mogao ni zamisliti
da zaslužujem život ovakav.
I ako se opet rodim,
biram ovaj isti, tako lak, a težak.
Biram i sunce i kiše.
Biram i rane i vidare.
Biram i noći i dane.
I biram tebe, a ne nju, ili neku drugu.
Biram roditelje ove svoje,
da slučajno drugačiji bio ne bih.
Sve prijatelje i dušmane iste,
staze prljave i tepihe čiste.
Sve noći bez sna, prespavana podneva.
Biram ovo telo, vodu sa naše česme.
Sve ono sto se sme, a i što se ne sme.
Biram sebe ovakvog i ponosim se time!
A sad STOP, ja a ipak ne mogu
da napišem pesmu, pesmu bez rime!
Marko Milošević
Nema komentara:
Objavi komentar