Tolike se godine sliju u tok običnih dana. Nema velikih iskušenja, svetih tajni i epifanija. Samo lagana svakodnevnica, tu i tamo upamćena po sitnicima. Sve te male, jeftine drangulije. Drhtavo zveckanje ventilatora, par četkica za zube u čaši na lavabou, škripanje starog komarnika, prigušeni žubor nečijeg tuširanja na spratu. A onda i navlačenje vunenih čarapa u zimsko jutro, pa svlačenje na kraju dana. Sve se to dešava na kraju dana. Većina toga ne vredi ni paru.
...
Retko nas zanima taj deo života. A, opet sve se to desilo. Sva su ta sićušna jednokratna iskustva jednako stvarna kao bilo koji događaj iz istorijskog udžbenika, jednako sveta kao bilo koji stih naših himni. Možda bi trebalo da se molimo otvorenih očiju, da pogledom tražimo značenja skrivena u stvarima koje su nam pred nosom,u zveckanju kutije tiktak bombonica, u nelagodi koja se javlja nakon jakog štucanja, u mirisu ruku nakon pranja posuđa. Svako od tih opažanja je nalik meditaciji i podsetnik je na stvarnost.
Nema komentara:
Objavi komentar