OZURIE
osjećaj da si raspolućen između života koji živiš i života koji želiš.
Oz je za Doroti više od sna. To je bolest. Grozničava želja koja je zarazila um, koja je obični život učinila nepodnošljivim, iako joj je nekad u njemu bilo sasvim udobno. Ali kuda dalje? Koliko će joj vremena biti potrebno da iznova prođe ispod duge?
Koliko vremena do novog galopa kroz preriju, s rukama uzdignutim ka oblacima kao u deteta koje traži da ga podignu?
Čak ako joj se želja i ostvari, ako se probudi u Ozu kao da nikad iz njega nije odlazila, šta onda?
Ne bi prošlo mnogo, a ona bi lupkala petama po trotoarima Smaragdnog grada,
pokušavajući iz petnih žila da dohvati balon koji bi je vratio u udobnost i sigurnost zavičaja.
AKO JE OZ SAN KOJI TE NIKADA NE NAPUŠTA, TAKAV JE I KANZAS.
Život nije jednolična, ispošćena pustara, ali nije ni čudesna zemlja puna uzbuđenja.
Možda su to samo dva različita pogleda na zabačenu ravnicu u kojoj je
Doroti zapravo nastanjena.
To je samo pitanje perspektive, a ona se može drastično promeniti u zavisnosti od toga koju poziciju zauzimaš.
TAKAV JE ŽIVOT.NEKIM SE JUTRIMA PROBUDIŠ U KANZASU, NEKIMA U OZU.
Nema komentara:
Objavi komentar