☆¸.
Čini se da svi oko tebe imaju živopisnu ličnost. Ona blista kroz sve što rade, od cipela koje nose, preko namirnica koje stavljaju u korpu, do precizno sročene poruke kojom ti čestitaju rođendan. Pomislio bi da je sve to običan kalup, ali je ipak svaki detalj suštinski njihov.
Kako je čudno,onda, da tvoje iskustvo kao da nema nikakvu posebnu nijansu. Uglavnom djeluje da radiš ono što moraš, sa malo prostora za lični pečat. A kada imaš slobodu da improvizuješ, zavisiš od tuđih raspoloženja, usklađuješ se sa njihovim tonovima i energijama, sve u pokušaju da se uklopiš i preživiš dan. U svojoj glavi zamišljaš sebe kao nijansu neutralno sive koja samo reflektuje jake boje u blizini.
Naravno, tvoja porodica i prijatelji, insistirali bi na tome da si sve samo ne neutralan: naslikali bi te istim širokim potezom kojim bi ti naslikao njih: ti si sunčano žut, rekli bi, ili smireno plav, vatreno crven, nevino roze, avangardno crn.
☆¸.
Nisu nužno u krivu; primjećuješ određen kvalitet koji se provlači kroz tvoju ličnost i često se ponašaš u skladu s njim, jer je mnogo lakše biti veseo ili mrzovoljan ili lud ili dosadan, ako te svi već tako doživljavaju.
Problem je što te drugi vide samo u izolovanim kontekstima, u određenim ulogama,u određeno vreme.
Da te neko prati celu nedelju bio bi zapanjen kad te ugleda kao ozbiljnog profesionalca, seksualno biće, spiritualnu osobu, šaljivdžiju i zabavljača, nadrndanog nervčika ili parti manijaka.
Svaki pojediničan utisak možda jeste tačan u konkretnom trenutku, ali zapravo odražava samo uski pojas punog spektra onog što predstavljaš.
☆¸.
☆¸.
U međuvremenu pratiš sebe dvadeset četiri sata dnevno, u raznim situacijama. U kom kontekstu si najviše nalik sebi? Da li si više ili manje autentičan kada se izgubiš u poslu, otvoriš srce prijatelju, ili dok si sam, kad pokušavaš da razbistriš um? Čak i tada iz prve ruke znaš koliko tvoja raspoloženja mogu biti haotična, a tvoja razmišljanja rasuta i kontradiktorna; znaš koliko bi proizvoljnih impulsa mogao da poslušaš u bilo kom trenutku.
Kad god naletiš na novu sitaciju, teško je predvideti koja će od tvojih verzija isplivati,ili koje će mišljenje izbaciti automat za žvake u tvojoj glavi - znaš samo da će delovati kao čista istina, kao da su sve ostale misli bile samo šapat.
Želiš da ponovo uspostaviš svoju suštinsku sliku o sebi. Pažljivo spiraš ostatke svih onih pokušaja da budeš ono što nisi. Čistiš mesta na kojima su ljudi pokušali da te prefarbaju ili da uklone osobine koje im se nisu sviđale. Skidaš svoj identitet, sloj po sloj, sve navike, sve distrakcije i kulturološko programiranje, kako bi konačno mogao da pokažeš svoje prave boje. Ali što više istražuješ ko si ti sam sa sobom, to se više tvoj identitet razgrađuje u zbrku nasumičnih impulsa...Ostaje prašina na praznom platnu.
☆¸.
☆¸.
Možda ne postoji jedno jedino ja o kom bi se moglo govoriti. Možda si promenjivi kolaž mnogih, različitih osoba, od kojih je svaka autentična koliko i sledeća. Kaleidoskop fragmenata u stalnom pokretu, koji odražava hiljadu sitnih utisaka o svetu oko tebe, sa bleskovima različitih raspoloženja i živopisnim crtama ličnosti - ali bez jednog jedinstvenog obrazca.
Možda nemaš prave boje. Nisi neka završena slika, potpisana i uramljena. Ako postoji pravo ti , sigurno je to onaj nered boja na palet: boja koje se razmazuju i mešaju, večito menjaju, tragaju i teže da stvore nešto novo.
☆¸.
(čitaj: ANOSAJTJA - upoznaj sam sebe )
- strah od nepoznavanja samog sebe
Nema komentara:
Objavi komentar