Алхемичар ღ

Ослухни своје срце 

ღ

Оно све зна и једног дана ћеш му се вратити.

Оно никада не шути. 
(чак ни када је тишина)

Зашто морамо слушати срце? 

Зато ..јер тамо гдје је оно , тамо је и твоје благо.

Моје срце је немирно...моје срце је варљиво ...зашто га онда морам слушати?

ЗАТО ,ШТО ГА НИКАД НЕЋЕШ МОЋИ УШУТКАТИ.

Чак и да се претвараш да га не чујеш оно ће и даље бити у твојим грудима.

Нико не може побјећи од свог срца. 

Стога је боље слушати шта оно каже ,како никада не би наишао на ударце које ниси очекивао.

TjeskobA

Nijedna Institucija

( i nijedna Revolucija )

ne garantira čovjeku

Pravo da Diše.

Nijedna garancija nije

toliko potrebna:

LJUDI ŽIVE

DAVEĆI

JEDAN DRUGOGA

ČITAVO VRIJEME. 

TI me daviš:

Uvijek kad Tebi ne mogu reći što mislim, 

Uvijek kada moram mijenjati boju svog glasa, 

da Ti na primjetiš što osjećam,

Uvijek kad govorim sam sa sobom 

pravdajući se pred svojim unutarnjim sucem — što si Ti,

Uvijek kad se pred Tobom moram paziti i kontrolirati, 

da Ti ne primjetiš

moje želje i moje strahove.

MOJA JE OSVETA TO ISTO TRAŽITI OD TEBE.

Svi živimo gušeći se. 

Svi mi davimo. 

Vrijeme je da počnemo disati slobodno.

Vrijeme je da pustimo drugog disati slobodno.

OTVORITI SE — to je.

Amen.

Tjeskoba se pojavi uvijek kad je duh zatvoren,

bez da se može širiti, letjeti, tražiti, djelovati.

Tjeskoba se pojavi uvijek kada se ne dopusti

da duša želi, osijeća, teži za nečim.

Tjeskoba je željeti disati — i ne uspjeti.

Tjeskoba je trebati disati — i ne moći.

Angelo Gajarsa 

[ Brasil - Brazil ]

Ч о В ј Е к ~ М. Ш.

Dido - Thank You

https://www.youtube.com/watch?v=1TO48Cnl66w

Jel ' se primilo za srce ♥

I, više nego dovoljno godina kasnije,
 možda nečija, možda proseda,

možda bez ikoga, 
ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu,

i širom otvoriti prozore 
mameći ga da ti sobu 
opraši polenom 
i 
prolećem.

A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom,

videćeš samo drozdovo pero na šeširu

kako promiče za šimširom, i začućeš

Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,

koju prvi put slušaš,
 a godinama je znaš..

I zaplakaćeš, istog časa...

I najzad shvatiti kako 
sam 
te
voleo...

Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, 
ali nismo pokušavali

da je sastavimo,
 ko zna zašto, 
i ta tajna
 lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao

ukleta lađa...

Negde ovde daleko...

Negde tamo blizu...

Ni na nebu, ni na zemlji...

Ivan Lalić

Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo

Mesta koja volimo ne možemo napustiti  

Душко Трифуновић

И зато чекам чекам стпрљивије јер ко у црном не види белине

не види ни бело кад је без црнине

и 

зато чекам чекам стпрљивије.

Ристо Тошовић

Вратимо се

Вратимо се малим стварима

Али тихо, 

без великих речи, без славолука

После трамваја и авиона руке нам траже тишину

Вратимо се достојно своме почетку

Цела лепа песма

Нема других правила
до - зажмури и пиши.

Добро је ако не мораш
а кажеш себи - морам

Добро је ако мораш
а можеш
па си пред собом велик
што си јачи од стеге

Колико видиш - толики је свет

Они иза зида
они преко гора

може а не мора

Ти ниси рекао - не постоји
па мораш да га славиш
јер га се бојиш

Ти ниси рекао - не знам
 јао
него си покушао

Боље је  из свога мрака
да посматраш светла у даљини

него осветљен бити
а око тебе мрак

Мораш да будеш песник
не мораш бити јак

Других правила нема

Душан Трифуновић