НЕПОСТОЈЕЋОЈ

Често су ме питали ко си ти 
Ти, 
која си у мени будила строфе 

Која си у мени слагала слогове 
Извукла моје риме на видело 

И оне се дотакоше туђих душа... 

Никада нисам давао одговор 
Знајући тебе мање него и они сами. 

Сада схватам, као небо ми се отворило: 

Ти си само прашина моје душе 

Најлепши сан мојих кошмара 

Највећа бајка моје стварности

Непостојећа старост мојој младости

Ведри дан мојих кијамета... 

Ти не постојиш! 
Никада ниси ни постојала 

Ја сам умислио све до детаља 
Ја сам блистави ум својих песама 

Ја сам импровизација непостојеће среће 

Илустрација невидљивих папира