ஐ Majstor i Margarita ஐ Mihail Bulgakov

" Ah,da,srce."

"On može da pogodi tačno u srce".

Korovjov ispruži svoj dugi kažiprst i uperi ga u Azazela: 

" a i to po želji, u bilo koju pretkomoru ili komoru."

Margarita
 ne shvati te reči odmah, 
a kada ih je konačno shvatila, uzviknu sa čuđenjem:

 " Pa,one su zatvorene!"

"Draga moja",

 mleo je i nadalje Korovjov", 

u  tome  i jeste stvar što u zatvorene! 

 U tome i jeste suština svega!

 Jer, 

otvoreni predmet može svako da pogodi!"

Izgovorio si svoje reči

 tako

kao da ne priznaješ ni senke ni zlo.

Kako bi bilo da porazmisliš malo o sledećem

pitanju:

šta bi radilo tvoje dobro,

ako ne bi postojalo i zlo,

i kako bi izgleda zemlja kada bi s nje nestale senke?

JER SENKE BACAJU PREDMETI I LJUDI.

Evo senke moga mača.

Ali

 postoje i senke drveća i živih bića.

Da nećeš možda da zguliš celu zemaljsku kuglu,

smičući s nje sve drveće i sve živo,

i to samo i jedino u želji

da uživaš u goloj svetlosti?

Glup si!

(Iz razgovora Volanda i Levog Mateja)

OPRAŠTAJ I VJEČITO UTOČIŠTE

Bogovi, o bogovi!

Kako je samo tužna zemlja u predvečerje!

Kako su samo tajanstvene izmaglice nad močvarama!

Ko je lutao po tim izmaglicama,

ko je mnogo patio pred smrt,

ko je leteo nad ovom zemljom,

noseći na svojim plećima ogroman teret,

tome je to dobro znano.

To zna onaj ko se premorio.

I on tada bez žaljenja napušta ovozemaljske izmaglice,

njene močvare i reke,

on se predaje laka srca u naručje smrti,

znajući da će mu jedino ona darivati 

SPOKOJ.

P.S.

Kakvo djelo? 

Ono se čita,o njemu se ne priča. 

Svaka priča je nedovoljno 

dobra, 

prema veličini samog djela.