Smrknem se, al’ ti svaneš,
pa vidim da postojim
i vidim da imam šta da vidim.
Podsetiš me da ni život, ni svet
bez tebe nemaju boje
(znam ja to, al’ volim da me podsetiš).
Smrknut sam, jer mi se oduvek crno piše,
a ti prkosiš zapisanom i sijaš mi u očima,
kao što mi duša sija dok je greješ,
pa pišem tobom, očima i dušom.
Smrknut sam, jer su me gasili
oni što nisu razumeli zašto sam sijao,
a ti me pališ i ložiš,
pa se radujem što još uvek umem
i što imam za koga da gorim.
