Podigni glavu čupavice

Podigni glavu čupavice,
to je samo još jedan pad… 

Probudi u sebi
 ono nasmejano dete spremno na nestašluke -

 zašto ga ućutkuješ?

Gde si zaboravila osmeh - 

zar iko može da ti ga ukrade?

Dozvoli suncu 
da uđe u tvoja jutra, ne traži istinu lutajući  poljima nesanice.

Odbaci teret krivice - 

zar ne vidiš da su ti ruke umorne?

Dokle ćeš kidati 
latice cveta svoje duše da bi drugima od njih postelju pravila?

’’Hvala’’ 
je nekima reč nepoznata … 

Jednom za promenu, 
sebi oprosti…