" Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosadjujem,
čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo,
kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosadjujem.
Nikad mi nije dosadno.
Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš.
Razumeš?
Volim sve ono o čemu razmišljaš?
Razumeš?
Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim.
Ipak, znam tvoje mane.
Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama.
Ne plašimo se istih stvari,
čak se i zveri koji nas proganjaju lepo slažu medjusobno!
Ti vrediš više nego što izgledaš,
više od onoga što pokazuješ.
Sa mnom je obrnuto.
Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu.
Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru.
Ako me neko ne drži na uzicu...hoooop, odletim...
A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš,
pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti:
sa ovom osobom se osećam dobro."