Na Bogojavljensku noć
Balašević
Na bogojavljensku noć
lome se pogače
a venci smokava i mali zlatni praporci se pokače
po prednjoj sobi mog baće
čudo je navike moć
Kao pod zastavom društvo se sastalo
pod istom ikonom za dugim švapskim astalom
što pamti svadbe i daće
Uglavnom gostujem kod kuće
al' moju narav pamte tu
brbljaju svašta pred svanuće
al' čak ni pripiti ni da pomenu nju
Na bogojavljensku noć
pobožne pesmice, sveće i krestice
i uvek metu odveć onih glupih grozđica u česnice
al' to je tako i amin
strašna je prošlosti moć
Prate me duhovi k'o gladni vukovi
a moje vreme tinja kao stari trupac bukovi
još jutros gurnut u kamin
Ruža je pupila na mrazu
i što bi rekao moj kum
vuče te đavo na tu stazu
a ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum
Nikad ne pričaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
ukrstim politru i noć
i na taj krst se tu i tamo prikivam
Već me i Dunav pretiče
moja me senka spotiče
al' ništa me se ne tiče
i malo šta me pomera i dotiče
sem katkad nje
Na bogojavljensku noć
vašar starudija, banda sa studija
profesor ruskog, šveros, doktor, paor i opštinski sudija
ma svi smo na pomoz' Bože
silna je ljubavi moć
U jutra besana jos dođe nezvana
i kao provlanik mi pretura po mislima i pesmama
al' to je sve što mi može
Već me Dunav pretiče
već me senka spotiče ništa me se ne tiče
ništa me ne dotiče
sem možda nje
