Ceo život
provedemo želeći da nešto dostignemo,
sledeći snove,
verujući da ćemo kad to dobijemo postati srećni,
ali nije tako.
Život je u putu, ne na kraju.
Nije važno koliko je lepo produhovljeno je ono čemu težimo.
Poslednja stanica je smrt,
ako ne umemo da budemo srećni,
da budemo bolji,
da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu,
nećemo to postići ni na kraju.
Život je prepun blaga za kojim ljudi jure
to su sve one stvari za koji oni veruju
da će im doneti sreću
a za koje se uglavnom ispostavi
da su varke
i
ponekad kad dostigne ono za čim je toliko žudeo,
čovek
se zatekne samo s prazninom u rukama.
Horhe Molist
Za sve što jesam, ali i
za sve što nisam.
