Iselila si samoću iz mojih jutra i mojih noći,
iselila si reči melanholične, nostalgične u tišini izrečene,
kojima sam s’vremena na vreme
nanosio bol samom sebi, a i tebi...
Iselila si sve ono ružno, podlo, zlo,
kojim me je život pritiskao...
Iselila si uselivši se u mene...
Podstanar moga srca, mojih misli si postala...
Podstanar koji vodi računa o svom domu,
greje ga svojim telom, dahom svojim provetrava i očima svojim
osvetljava...
