Ti poznaješ samo one puteve
Što prolaze оd srca i oka
Ali to nije sve
Ima puteva što su se ispružili pred nama
Bez javnog traga kolovoza
Bez voznog reda
Bez vremena I roka
Što prolaze оd srca i oka
Ali to nije sve
Ima puteva što su se ispružili pred nama
Bez javnog traga kolovoza
Bez voznog reda
Bez vremena I roka
U slučaju da sutra nikad ne dođe
ja ću reći da te volim ovoliko
ja ću reći da te volim ovoliko
Zaboravili smo put za natrag.
Ostali smo zarobljeni u lavirintima
Dvorane igračaka,
na širokoj pozornici kojom lutamo i prevrćemo nase dječije blago.
Ostali smo zarobljeni u lavirintima
Dvorane igračaka,
na širokoj pozornici kojom lutamo i prevrćemo nase dječije blago.
Milijuni zvijezda
i milijuni sunčevih sistema su mrtvi,
jedino na ovoj maloj planeti zemlji - ništavnoj po svojoj veličini,
proporcionalnoj najsitnijem dijelu prašine - život se dogodio.
Ovo je najsretnije mjesto u cijelom planetarnom sustavu.
i milijuni sunčevih sistema su mrtvi,
jedino na ovoj maloj planeti zemlji - ništavnoj po svojoj veličini,
proporcionalnoj najsitnijem dijelu prašine - život se dogodio.
Ovo je najsretnije mjesto u cijelom planetarnom sustavu.
(...)
Јер нису могли да те воле
но упркос томе је твоја љубав била права
И кад ни трачак наде није преостао
на тој звезданој, звезданој ноћи
узео си себи живот, као што заљубљени често чине
Али могао сам ти рећи, Винсенте
да овај свет није никада био намењен некоме
толико лепом као што си ти
Звездана, звездана ноћи
Портрети висе по празним ходницима
Главе без рамова на зидовима без имена
са очима што гледају на свет и не могу да забораве
Као странци које си сретао
подерани људи у подераној одећи
сребрни трн на крвавој ружи
лежиш скршен и сломљен на нетакнутом снегу
Сад ми се чини да знам
шта си покушавао да ми кажеш
Како си патио због своје разборитости
Како си покушавао да их ослободиш
Нису слушали, не слушају ни даље
Можда никада и неће...
Neki ljudi nas osvijetle srcem
i nosimo biljeg njihove duše
za sva vremena
i nosimo biljeg njihove duše
za sva vremena
Što posiješ, to ćeš
i
požnjeti
i
požnjeti
Lunjo,
sad ću ti reći
i
više nikom
i
više nikad
svako je od nas ponekom sličan
al' ti si unikat
više nikad
svako je od nas ponekom sličan
al' ti si unikat
♥✿⊱╮
U tebe sam se povukao,
jer samo do tebe dopire moja reč i tragovi moji,
poput onih u pustinji što ih pesak guta…
U tebe sam se sakrio,
u onaj deo tebe gde vreme je tvoje-moje,
gde prostor je tvoj-moj
jer samo do tebe dopire moja reč i tragovi moji,
poput onih u pustinji što ih pesak guta…
U tebe sam se sakrio,
u onaj deo tebe gde vreme je tvoje-moje,
gde prostor je tvoj-moj
Ne znam kako da pobegnem
od sna,
I ne znam dal' te iko voli kao ja,
Al' ne bi ova noc tako bolela,
Da me nisi volela.
Nije toliko sam brod,
koliko vješto upravljanje brodom,
ono što putovanje čini
uspješnim.
koliko vješto upravljanje brodom,
ono što putovanje čini
uspješnim.
Lijepa riječ, to je dar.
Iskren govor – to je dar.
Pogled blagi – to je dar.
Prava ljubav - to je dar.
Nebo plavo – to je dar.
Domovina – to je dar.
Bijeli oblak– to je dar.
Sunce sija – to je dar.
Zdrava djeca – to je dar.
Bistra rijeka – to je dar.
Poezija – to je dar.
Svoj na svome – to je dar.
Biti dijete – to je dar.
Dobra knjiga – to je dar.
Lijepa Pjesma – to je dar.
I svaki put
kad budeš komadić sebe dao
i svoje snove svetu po vetrovima slao
ličiće jutro na tebe.
kad budeš komadić sebe dao
i svoje snove svetu po vetrovima slao
ličiće jutro na tebe.
✿⊱╮
Bježi kud ti je volja, od sebe
ne uteče.
Stavljala sam ti tačke zareze i apostrofe.
Ništa ne krijem.
I nemam, stvarno nemam za čim da žalim
jer, ja sam hodočasnik i ljubav je moj
Jerusalim.
Ništa ne krijem.
I nemam, stvarno nemam za čim da žalim
jer, ja sam hodočasnik i ljubav je moj
Jerusalim.
♥✿⊱╮
Šta ako zaspiš i šta ako spavajući sanjaš?
I šta ako u svom snu odeš na nebo i tamo ubereš čudan i nepoznat cvet?
I šta ako, kad se probudiš, on još uvek bude u tvojoj ruci?
Šta tada?
I šta ako u svom snu odeš na nebo i tamo ubereš čudan i nepoznat cvet?
I šta ako, kad se probudiš, on još uvek bude u tvojoj ruci?
Šta tada?
Navedeni link put do "najljepšeg"
bloga
bloga
You are in the unreal world of
"Lily of the West".
If the real world "over his head",
"Lily of the West".
If the real world "over his head",
then you are in the right place.
This is a nice world.
But I do not know
if
I love him or kill him?
But I do not know
if
I love him or kill him?
O ljubavi znam
ono malo što su me naučile oči
onih koji su me
voljeli.
ono malo što su me naučile oči
onih koji su me
voljeli.
TAMAN ODRASTEM - TI PODJETINJIŠ.
TAMAN PODJETINJIM - TI ODRASTEŠ.
UVIJEK MI BJEŽIŠ ZA JEDNO JUČE.
UVIJEK SI DALEKO ZA JEDNO SUTRA.
UVIJEK SI DALEKO ZA JEDNO SUTRA.
Nikad
ne možeš biti toliko glup,
koliko ja mogu da budem gluv.
ne možeš biti toliko glup,
koliko ja mogu da budem gluv.
Nikad ne možeš da budeš tako alav,
koliko ja mogu da ti dam
koliko ja mogu da ti dam
Nikad ne možeš toliko da srušiš,
koliko ja mogu iznova da sagradim.
koliko ja mogu iznova da sagradim.
I nikad, ali, ama baš nikad,
ne možeš da budeš toliko zao,
koliko ja mogu
ne možeš da budeš toliko zao,
koliko ja mogu
da budem dobar.
Hiljade ljudi živjelo je bez ljubavi, bez vode nijedan.
Prošle su mnoge ljubavi
Prošli su mnogi životi i ovo naše prolazi
Prošli su mnogi životi i ovo naše prolazi
a vaše dolazi
Sve što se zbilo nestat će i ovo naše prestat će
a
vaše vrime doći će ,
vaše vrime doći će ,
ali
i proći će
i proći će
Razoružanog
mene
Amor
stiže
Pred vašom
strelom,
ja ni luk
ne uze
Mogu proći
stoljeća
Mogu ti
i umrijeti
A ti me nisi
prestala
I nikad
nećeš prestati
Nema smisla otvarati
kišobran
dok ne počne kišiti.
Ništa drugo nije važno
Tako blizu, bez obzira koliko daleko
Ne može biti mnogo dalje ni od srca
Zauvek verujući u to ko smo
i ništa drugo nije važno
A sutra ću poći na planinu,
neka mi se oči napiju - visina, daljina
- da s ovim sjajem pođem prema
teškim danima.
neka mi se oči napiju - visina, daljina
- da s ovim sjajem pođem prema
teškim danima.
Unatoč neizgovorenim riječima ,
unatoč tišini među nama,
"ono" što nosimo
u sebi je
- još uvijek
ljubav
Duri se i zvocaj, zaslužio sam
kad nisam umeo da volim
k’o sav normalan svet,
već nekako najviše na svetu
i nekako do kraja života
A kada počnu košmarne zime,
ako se spoji decembar s majem,
šapni u sebi moje ime,
i ja ću znati da još
trajem.