Duša se ne pobjeđuje oružjem,
nego
ljubavlju i blagorodnošću
Kada sklopim oči nebom naiđu lađe
zvona, lavež, komšijske svađe
miris svežeg oranja
ali kada svane vetri s reke zacvile
znam, to tuže vodene vile
Dunav tamjan odranja
Pa, vidim te tamo sa ružom u zubima
Još jedan mršavi lopov ciganski
Pa, vidim Džejn je budna
Pozdravlja te.
Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
