ono što je vredno života
to su uglavnom sitne tvari
trenutak
u kom sam te učila
da voziš bicikl
pa si počela da okrećeš i vrištiš
jer ne znaš da stanaš
ili kad si naučila
da vežeš pertle
pa si mi vezivala
cipele u čvor
da ne mogu da odem
trenutak
u kom sam ležala
gola u bolnici
i ptica ušla kroz prozor
pravo na moj krevet
trenutak
kad se sve složilo
i ja sam videla svoj put
jedan mali uski put
koji je više žbunje
nego staza
ali moje žbunje
koje i ne vodi bogzna gde
ono što je vredno života
sitne stvari
trenuci
to se shvati tek kasnije.
Nema komentara:
Objavi komentar