На вјетровитом брду у Јапану,
у врту Бел Гардију с погледом на море
је телефонска говорница која не ради тзв.
"Вјетровити телефон",
у који говоре неки од оних који су
2011.године у страховитом цунамију у Токију изгубили своје најмилије,
a како би послали своју поруке вољеним особама које нису више са њима у
"вјетар"
и наставили даље живјети без њих.
Јуи је изгубила мајку и ћерку, Такеши супругу и питали су се свакога дана како ће преживјети без вољених.
Након смрти, Такешијеве супруге, њихова петогодишња ћерка Хана престала је говорити.
У тој катастрофи од 11.03.2011.год., a потврђеноj знатно касније било је: 15.897смртних случајева; несталих 2.534; расељених је 53.709 људи
( према ажурираним подацима од
10.јануара 2019.године).
Хиљаде људи се сваке године долазиле у Бел Гардију да би разговарале с онима које су изгубили. Углавном из Оцучија.
Јуи је спознала да крхкост не пребива у стварима колико у пути:
"Оштећени предмет може бити поправљен или замењен, али не и тело".
Јуи даје и одговор како навести дјецу да буду сретна :
"Хвалите их исто толико пута (и још једном) колико их грдите, пеците палачинке заједно у недељу ујутро,
гледајте кад вам кажу: "Гледај"".
"Водите их у парк да јурцају сваког дана,
јако их грлите када их спопадне напад беса, немојте да их водите у продавнице играчака,
да не бисте морали да говорите не".
"Читајте књиге заједно,
...
одговарајте на сва њихова питања,
укључујући и незгодна".
Чувени цитат америчког психотерапеута Вирџиније Сатир
(1916 - 1988):
"ПОТРЕБНА СУ НАМ ЧЕТИРИ ЗАГРЉАЈА ДНЕВНО ДА БИСМО ПРЕЖИВЈЕЛИ.
И ПОТРЕБНО ЈЕ ДВАНАЕСТ ЗАГРЉАЈА ДНЕВНО ДА БИСМО НАПРЕДОВАЛИ."
П.С.
Књига је дивна.
Не дозвољава да се испусти из руку.
Недеља је, киша неуморно пада по ко зна који пут од јутрос.
Најбољи начин да потрошиш овакав дан је уз добру књигу.
Како Тајмс пише:
"УПЕЧАТЉИВИ ХАИКУ ЉУДСКОГ СРЦА".
Ту су топле људске приче и других ликова које је погодила ова катастрофа:
Кеита, човјека са плавим рамом, Шиа и др.
Неки од мотива који се протежу кроз роман
(о чуду, о сјећању, o љубави,о рамовима,о породици као ћелији друштва...):
"ЧУДА СЕ ДЕШАВАЈУ КАДА НЕМА НИКОГА ДА ИХ ГЛЕДА";
"СЈЕЋАЊА СУ КАО ПРЕДМЕТИ.
ПРИЈЕ ИЛИ КАСНИЈЕ,УВИЈЕК ИЗБИЈУ НА ПОВРШИНУ";
"ЉУБАВ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ С ЉЕПОТОМ ИЛИ ТАЛЕНТОМ";
"ЧИТАВ СВИЈЕТ ЈЕ ИСЈЕЧЕН У РАМОВЕ:
ВЕЛИКИ ПРОЗОРИ, МАЛИ ПРОЗОРИ, КЉУЧАОНИЦЕ, ПРОСТОР ИЗМЕЂУ ЛИНИЈА.ЛАКШЕ ЋЕМО ГА РАЗУМЈЕТИ АКО ГА ПОСМАТРАМО КРОЗ ЊИХ.
ЧАК И НАЈВЕЋЕ СТВАРИ МОГУ БИТИ ИСЈЕЧЕНЕ НА СИЋУШНЕ ДИЈЕЛОВЕ.
ЧАК И НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМИ.
СВЕ МОЖЕ СТАТИ У РАМ.";
"Деифнициија породице
коју је Такеши пронашао те вечери у јапанском речнику Којиен
( 5. издање )
ПОРОДИЦА:
мала група
заснована на односима с мајком, оцем или браћом и сестрама.
Основна ћелија друштва.
*Кућа".
Нека све написано буде и препоруку за читање романа
Све што ветар носи.
Nema komentara:
Objavi komentar