🍸

Massimo - Sada (album)

 

Dovrši svoju poslednju pesmu, pa da se raziđemo.

Zaboravi ovu noć,  kad mine.  Koga se trudim da zagrlim?

Snovi se  ne daju uhvatiti.

 Zašto uvenu cvet?  

Pritisnuh ga na srce svoje strepeći od ljubavi,

zato uvenu cvet.

Zašto puče struna na harfi? 

Htedoh da izmamim ton  koji prevazilazi njenu snagu, 

zato prepuče struna.

 

Rabindranat Tagor

 Gradinar

 

 Zašto me pogledom nagoniš da crvenim?

Ne dođoh kao prosjak.

Samo kratak čas zastadoh na kraju tvojeg vrta, s druge strane ograde. 

  Zašto me pogledom nagoniš da crvenim?

 

Ne uzabrah iz tvog vrta ni jednu ružu, ne ponesoh ni jedan plod.

Skromo stajah u senci na drumu, gde svaki putnik sme stajati.

 Ne ubrah ni jednu ružu.

 

Da, bejah umoran i pljusak naiđe.

Vetar je pištao kroz lelujave grane bambusa.

Oblaci su jurili nebom kao da beže od pobednika.

Noge su mi bile umorne.

 

Ne znam da li si o meni mislila, ili si na vratima čekala drugoga.

Oštre munje zasenuše tvoje  čeznjive oči.

Otkud bi znao da me vidiš tamo gde stajah u mraku.

Ne znam šta si mislila o meni.

Dan je na izmaku, a kiša je prestala.

Napuštam hlad drveta na kraju  tvoga vrta i sedište svoje u travi.

Mrak je, zaključaj vrata svoja; ja idem svojim putem.

Na izmaku je dan.

Rabindranat Tagor

 Gradinar

 Mladost prolazi godina za godinom; proletnji dani lete;

jedno golo ništa ubija nežni cvet,  a mudrac me opinje da je život samo

kap rose  na lotosovom listu.

 Treba li sve to da propustim, i da samo blenem za onom jednom

što mi okrenu leđa?

To bi bilo  i grubo i ludo: jer je vreme kratko.

 

 

Rabindranat Tagor

 Gradinar

 

 

Radost je osetljiva kao kap rose:

dok se smeje, već umire.  Ali je jad jak i  žilav.

 

Rabindranat Tagor

 Gradinar

 

 

 

 

 

 

 

 

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;

 ali se ne usuđujem,

strahujući da mi nećeš vratiti istom merom. 

 

Rabindranat Tagor

Gradinar

 

Mnogo znanja osedilo mi kosu, mnogo bdenja pomutilo mi pogled. 

Godina sam pabirčio  među stvarima i gomilao

parčad i tralje.

Smrvi ih i igraj po njima  i zavitlaj sve u vetar.

Jer znam da je najviša mudrost : 

pijan u ponoć otići.

Rabindranat Tagor

 Gradinar

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Još malo će jesen biti žuta, riđa, raskošna i živa,
kao moja poslednja ljubav,
a onda će se, umorna, siva i tužna, kao ja,
odjavnom špicom nosiocima glavnih, sporednih i nebitnih uloga
zahvaliti na učešću u stvaranju crno-belog nesuđenog oskarovca,

zvanog moj život,
u kom me je bilo manje nego drugih.
Hvala jeseni što me je sačekala kao da sam je zaslužio.
Poneka zapisana nežnost, kao žir skrivena, čekaće srećnije korisnike,
sve dok, zaboravljena, zatrpana lišćem tuđih poslednjih ljubavi ne istrune.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Goran Tadić

Ja kladim se na nas i molim na sav glas (Da sve sam tebi ja, a tišina nikad glasnija) I budim sjećanja da led sa usana noćas otope Al' za ljubav kasno je

 

 

 

Kladim Se Na Nas

Masimo Savić

Patuljci žive u kuglama - Jadranka Klepac

Ima ljudi koji izazivaju i potiču ono najbolje u nama i drugim ljudima,samo,

ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled.

Oni ne vole nositi zlato ni srebro
(a po njihovu bismo ih sjaju možda prepoznali),
jednostavno,
ni po čemu se ne ističu od ostalih ljudi,
a ipak, čine nam život ljepšim, svjetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim.

Katkad ih možemo prepoznati  po smijehu onih oko njih,

 ljudi ili djece,
po vedrim licima kojima su okruženi,

 po sretnim pričama ili pjesmama, ili po glazbi kojoj uče djecu.

U njihovoj blizini nema mržnje, ljutnje ili ružnih riječi.
Okruženi su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu.
Oni nas uče kako živjeti, kako se radovati, kako voljeti.

Zovu ih Zlatni ljudi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svatko sretne nekog zlatnog čovjeka, a toga čak i ne mora biti svjestan. No,trag toga susreta ostaje.
Prepoznat ćete ga u očima koje sjaje i u osmijehu koji ostaje na licu, u lijepu, smirenu i ispunjenu osjećaju sreće u grudima.


Potražite Zlatne ljude… tu su… oko nas…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

P.S.

 Zlatni ljudi, postoje. Rijetki su, ali ima ih. Kada ih sretnemo, pomalo tog zlatnog praha padne i na nas. Dugo nakon toga isijavamo sve najbolje iz nas.

Zračimo, tim podarenim sjajem iz naših očiju,

 iz naših osmjeha,iz naših grudi.

Zlatni ljudi dragocjeniji su od svakog zlata 

i 

raritet su.

Докле ћемо стићи, овако ?

Ово је дефиниција насиља:

"Насиље подразумијева злоупотребу силе као акта агресије којим се повређују особе,

 или уништава власништво. 

На друштвеном нивоу, посебно опасно је координисано насиље,

 као што су случајеви рата и тероризма. 

Од 70-их година 20. века користи се и појам структурног насиља који означава

 системске форме насиља као што су: 

расизам, сексизам, национализам, хетеросексизам 

 a омаловажавање старих особа и сл."

 

Најжалосније од свега што су починиоци насиља они најмлађи - малољетни. 

Убити им постало као рећи кекс.

Убити им постало као игра у овом уврнутом свијету.

Насиље је изашло из дефенисаног оквира и обухвата све сфере људског живота, нарастајући до невиђених висина и прерастајући у лудило,

нека општа шизофренија модерног друштва:

-насиље на улици,

-насиље у школи,

-насиље над свим и свачим.

 

Шта нам се то догађа? 

Гдје ће то довести будуће нараштаје? 

Куда срљамо? 

 

Што више причамо о хуманаости - постајемо све нехуманији!?

Што се више лијечимо од којекаквих болештина, за које прије нисмо знали ни да постоје - болеснији смо!?

Што се више образујемо - необразованији смо и неписменији и некултурији!?

"Докле ћемо стићи, овако?", питам се врло често.

Јесте ли ви забринути? Ја јесам.

 

Најискреније ј е с а м.

 

 

Damar ஐ

Sve što je bilo. Sve što sam bila.

Tu je, sveprisutno.

Neizbrisivo je tu.

I sada osjećam kako stojim ovdje, sa svim što je bilo i sa svim što će biti.

Sada stojim ovdje, u centru beskraja.

OkToBaRsKa ApOkAliPsA U JaBlANiCi 2024.

Nebo voda – voda horda… Pukla ravnica a pukla brana pa nema o šta da udari val… Nikome ne treba ovakva nesreća, ni za kakav nauk, a svakako je dobro što postoje dobri ljudi, jer oni su jedina sreća u ovakvim apokalipsama i nesrećama. Zapamti prizor i nikad me ne pitaj kamo dalje Jer u, grane smo na vjetru This is a nice world. Welcome to my virtual world ♡ Lily of the West ღ♡ U MOJIM OČIMA , POŠTENI I HRABRI LJUDI, ZA MENE SU CIVILIZACIJSKI HEROJI

SVAKI PUT KAD BUDEŠ KOMADIĆ SEBE DAO I SVOJE SNOVE SVIJETU PO VJETROVIMA SLAO, LIČIĆE JUTRO NA TEBE

Mi ovdje nećemo trpjeti nikakva sukobljavanja TAČKA Ko se tamo napolju s kim džapa to nas uopšte ne zanima UOPŠTE

Followers (1)

АЛ' МОЈ ВЈЕТАР ТИ НЕ ОСЈЕЋАШ У КОСИ, БРЕ ღ♡

Lily ~ Krin

Bosnia & Herzegovina

Prikaži moj cijeli profil

 

ஐ Lily of the West ஐ blog archive 

► 2013 (150) ► 2014 (471) ► 2015 (255) ► 2016 (162) ► 2017 (121) ► 2018 (54) ► 2019 (23) ► 2020 (18) ► 2021 (37) ► 2022 (94) ► 2023 (96) ► 2024 (306)

 

ஐ Lily of the West ஐ popular posts

Kada se žali za nastradalim. Amen.

Kakva je to voda  koja čupa orah kao travku, kravu nosi kao da je mrav i sve ruši pred sobom? 

 Ljude i imovinu, odnosi i raznosi! Nema i... 

 

U poplavama koje su pogodile dijelove BiH najteže je pogođena opšina Jablanica gdje su bujice srušile brojne kuće dok su mještani bili unutra. Prema posljednjim informacijama poginula je 24 osoba i još se traga za nastradalim.
Pukla ravnica a pukla brana pa nema o šta da udari val… 

Voda ko horda – horda ko horda… 

Mrsi se gusti ivik crni se pusti šljivik uz vodu uzv...

MAK U ŽITU
U kosi žita rujni mak cvet'o. Sunce mu ljubi prašnik pun žara. Svud oko njega treperi leto K'o žarki leptir sa bez...

   

 

 

 

 

 

DA OSTANE ZAPISANO

ღϠ₡ღ Vasko Popa ღϠ₡ღ
ღϠ ŽMURE ₡ღ Neko se sakrije od nekog Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga tr...




Najljepše i najglavnije ~ Skender Kulenović
Najljepše i najglavnije Zaspiva tako i budi se, zaspiva i budi se, dok se jednog jutra ne probudli potpuno sijed. ...




By JoRdaN Aleksić





EHO
Otac i njegov sin penjali su se planinom. Iznenada, sin se spotakne i padne, ozljedi se i vrisne: "Auuuu!" Na svoje iznenađenj...




Poniženi i uvređeni / Dostojevski
"Čudna stvar, šta je kadar da učini jedan sunčev zrak od duše čovekove! "




Ivan Tokin ★¸.•*´¯`★ N E L I ★¸.•*´¯`★
Mogla bih reći, ovo je roman o Neli, ali on je više od toga. Ovo je roman o apsulutnoj posvećenosti ženi, posvećenosti prijatelju, p... 

 

 

ஐ Lily of the West ஐ stats widget

                                                                             302537

 

ApOkAliPsA U JaBLANiCi

 ApOkAliPsA U JaBLANiCi

                                                              ApOkAliPsA U JaBlANiCi

 

ApOkAliPsA U JaBlANiCi

 

ApOkAliPsA U JaBlANiCi

 

   ApOkAliPsA U JaBlANiCi

 ApOkAliPsA U JaBlANiCi

 

BiLanS ApokaLIPsE - Kolektivna DŽenaza 

15.10.2024. godine

za nastradale u poplavama u Donjoj Jablanici

U razornim poplavama i klizištima koje su pogodile dijelove BiH ukupno je poginulo 26 osoba. Osim 19 osoba iz Jablanice, poginule su četiri osobe iz Konjica, a tri na području Fojnice.

Nakon što su pronašli tijelo posljednje žrtve u Donjoj Jablanici, spasioci su nastavili potragu za još jednom nestalom osobom u Konjicu.

Na vječni počinak nastradale u poplavama i klizištima, njih 26, ispratio je veliki broj ljudi iz BiH.

Nek im je laka zemlja i pokoj napaćenoj  duši.

Ne ponovilo se - Amen !

 

 

DA OSTANE ZAPISANO

EHO

 

Otac i njegov sin penjali su se planinom.

 Iznenada, sin se spotakne i padne, ozljedi se i vrisne:

"Auuuu!"

Na svoje iznenađenje, negdje iz planine, začuje glas koji ponovi: "Auuuu!"

"Tko si ti?",

 upita mali radoznalo.
"Tko si ti?", 

stigne odgovor.

"Strašan si!", 

zaviče opet klinac.
"Strašan si!", 

odgovori planina.
"Kukavico!", 

vikne mali.
"Kukavico!", 

ne osta mu planina dužna. 

 

"Tata, pa što je to?", upita oca.
"Pazi sad sine", reče otac umjesto odgovora i zaviče:
"Najbolji si!"
"Najbolji si", vrati mu planina, a otac nastavi:
"Ljudi ovo zovu jekom, ali to ti je zapravo život. Vraća ti sve što kažeš ili učiniš.  Život je jednostavno odraz naših djela. 

Želiš li više ljubavi u svijetu, stvori više ljubavi u svom srcu.

 Želiš li više uspjeha u svom timu, poboljšaj svoja znanja i vještine. To vrijedi za sve, sva životna područja, život će ti vratiti sve što si u njega uložio.
Život nije slijed slučajnosti, nego odraz tebe samoga".

 

Postoje slikari koji pretvaraju sunce u žutu tačku,

 ali postoje i drugih koji 

uz pomoć svoje umjetnosti pretvaraju žutu tačku u sunce.

 

ஐPablo Pikasoஐ

U poplavama koje su pogodile dijelove BiH najteže je pogođena opšina Jablanica gdje su bujice srušile brojne kuće dok su mještani bili unutra. Prema posljednjim informacijama poginula je 24 osoba i još se traga za nastradalim.

Pukla ravnica a pukla brana pa nema o šta
da udari val…
Voda ko horda – horda ko horda…
Mrsi se gusti ivik crni se pusti šljivik
uz vodu uzvodno vrbe se vuku
gole i bele kao da slaze topole gaze
dignutih ruku
za njima jablan jedan žuri
svijen u struku…

Još grca grmlje još škripi hrast
još majka bira smjer još plačem ja
još susjed psuje psuje još sunce na nas zja…

A plivaju vidre plivaju daske plivaju krave
leti vika kruži ptica pliva plast
na njemu roda za njima krov sa krova zov…
i viče ko čovek i klikće ko ždral…

A nema o šta da udari val…

Nebo voda – voda horda…
Pukla ravnica a pukla brana pa nema o šta
da udari val…

   Duško Trifunović – 

POPLAVA

Kada se žali za nastradalim. Amen.

 

Kakva je to voda koja čupa orah kao travku, kravu nosi kao da je mrav  i sve ruši pred  sobom? 

Ljude i imovinu, odnosi i raznosi!  Nema ih, kao da nikada bili nisu.

Ostavi neviđenu pustoš i donese veliku  tugu i ranjava, beskrajno i duboko.

Ne ponovilo se -

Amen!

Bosnia and Herzegovina Today! Flash floods and landslide sweeps away the...

Moja mama zna šta se dešava u gradovima - Radmila Petrović

Samo proveravam  

nemoj da se raduješ

ne razmišljam o tebi

samo proveravam

može li poezija

još uvek da me uzbudi

 

Devojke koje ne veruju u mitove - Radmila Petrović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

kod proročnice smo išli

tata, mama i ja

rekla je biću muško

i nešto veliko

spaslo mi je život 

 

devojčice koje se ovako rode 

ne poznaju bogove

za sedmi rođendan 

kolju petla  na panju

 

ne koriste maskaru

nego masat i francuski ključ

voze traktor

cede čvarke

i jedu kavurmu

 

to su one dugonoge devojke

što same šetaju

dok se prve pahulje tope

na krovu hotela Moskva

 

priđi im samo ako možeš

zavoleti muškarca u njima 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

P.S.

Gledam apokaliptične slike na TV-u. Sve se dešava na prostoru  FBiH ( Jablanica, Konjic, Kiseljak...) poplave i klizišta odnijele ljudima sve,kuće,imovinu,zbrisalo sve za jednu noć,te i ljudske živote.

Tuga neka sjela mi na grudi,žao mi čovjeka, običnog,malog.

Užas!Ne mogu više ni da gledam te jezive slike i da slušam o tome.

Mrzim prirodne katasrofe, požare, poplave, cunamije, tajfune, oluje koje opustoše sve, poslije sebe. I ratove mrzim, žao mi čovjeka. Posebno mi žao djece! I poslije takvih pošasti, više ne možeš prepoznati gradove i predjele, jer to više nisu isti gradovi i predjeli. 

A tek kako je ljudima, juče imali sve - danas nemaju ništa! Sve graditi ponovo. Kako? Od čega? Dokle? 

U psihu ne ulazim, nije ni ona bolja od ruševina. Tek ona! Ko preživi apokalipsu - nikad više nema istu dušu. Isti san nema. Isti pogled na svijet. 

Sve se mijenja iz temelja!

Eto, nedavno som putovala putem uz Jablanicu,  a bila je tako pitoma i mirna, a danas se ne prepoznaje koliko je razorena od poplave i klizišta. Gomila kamena na kamenu.

 Pustinja. 

Odlučih da isključim TV-e i radio  i prohrljam po nepričitanim knjigama na polici i odaberem  jednu nasumično - jednu zbirku poezije, zanimljivog naslova 

"Moja mama zna šta se dešava u gradovima"

 u kojoj autorka tematizuje,o tome, šta se dešava kada umjesto očekivanog rođenja voljenog sina na svijet dođe neželjena djevojčica,i još jedna u redu,ali kao treća.

Prekrasna i neočekivana interesantna poetika umjesto predgovora stoji:

"Gospođo, što imate kod kuće?

Dve kćerke.

Čestitam, dobili ste i treću."

 

Načisto me je osvojila tematika. Novi vijek, a stari primitivizam ukorjenjen duboko u balkanskog čovjeka. Onaj što se prenosi s generacije na generaciju.  

Da li je važno da li je muško ili žensko dijete? 

Nek je zdravo

 i veselo i  nek je sa ovog svijeta! 

 

Zar, nije dovoljno?

•*★