Kada je izgovorila sve što je unapred smislila, najpre nisam osećala ništa.
Samo sam rekla: "Pa, ti onda idi."
Klimnula je glavom i sedela još nekoliko trenutaka, a potom ustala, izvadila ključ iz džepa i spustila ga na svoju stolicu.
I otišla.
Usta su mi se sušila i postala sam žedna, a vetar je jače počeo da duva.
Nije više bilo magije u tome što sedim na krovu i gledam na grad.
Postalo je prazno. Prazno. Prazno.
Nema komentara:
Objavi komentar