Zapravo, nije ni bitno ko će da se ljuti.
Volela bih da napišem nešto što može da uteši i kaže da nije strašan ovaj svet uprkos tome što jeste.
Znam da se svakog trenutka ljudi ubijaju svuda u svetu i čini se da su svi poludeli kao da dolazi kraj i nikoga više nije briga.
Pre nekoliko meseci sam videla ženu ispred kafića u centru Beograda kako se krije iza naslaganih stolica, vadi kesu i počinje da vrši nuždu u nju.
I to traje.
Ne znam da li je ljudi oko mene primećuju ili se pretvaraju da je ne vide.
I da li se samo meni čini da sve više dece idu ulicom i priča naglas sa sobom?
I zašto mi je toliko strašno da pišem o svemu tome, da li tako priznajem da se baš to dešava?
Da li priznajem, eto ga, zaista dolazi kraj jer ljudi tako ubijaju jedni druge na različite načine.
...
samo želim lepe stvari , za sve nas.
Nema komentara:
Objavi komentar