Vrati mi tugu
Vrati mi, tugu!
Bez tuge sve druge voleti ne mogu.
Suza mi fali, da je izlijem po srcu živom.
Melem da bude za rane njene,
sa njom da probudim neke oči snene,
ne bi li shvatile koliko su drage
,vredne,
koliko puno je nekome do nje stalo.
koliko puno je nekome do nje stalo.
Vrati mi bar malo.
Kada bol me prati tada se znam dati.
Sada nežnost samo u meni lebdi
, kao u sobi praznoj.
Kada letim volim da je tu,
bar u malom džepu.
Postavim plišom bočicu prelijem vosak po čepu,
Čuvam je , sa sobom nosim,
bleskasto se ponekad i ponosim.
Nebrušeni kažu da sam lud,
trapavo opisuju moju ćud.
Ne shvataju toliku ljubav iza ljutnje,
zapravo se boje svoje slutnje.
Kao da si bol negovala u srcu mome,
tugu da bi krala .
Svoju ne možes nahraniti,
čemu onda krađa, zar ti je moja slađa?
Vrati mi tugu kad drugo ne umeš.
Sada je u rukama tvojim,
i strašno se bojim, da ćeš je ispiti do dna.
Nema ljubavi bez bola,
vrati mi bar pola.
Prosto ti sve bilo, samo nju mi vrati.
Nesretan sam, shvati !
