*¨*✿
" Страшно је за жену кад остане сама.
Кад муж умре, још и некако, боли је, но се бар не стиди.
Кад је остави због друге, и боли је, и обрукана је!
Значи, нашао је бољу, она није ваљала.
Но за жену нема веће несреће него да сахрани своје дете.
То не дај Боже ни душманину! – говорила је моја баба Марица.
Овим наравоученијем, овим општим закључком,
завршавала би своје дуге, занимљиве приче.
Приче истините, потресне, упозоравајуће, којима ме припремала за живот.
Оне су биле најважнији део мог васпитног пртљага.
Њих сам, одлазећи из родне куће, понела уместо девојачке спреме,
и никада их нисам одбацила.
Нанизане попут блиставих перли неке раскошне огрлице
на исту нит нашег непрекинутог женског родослова,
постале су мала огледала
у којима непрестано тражим
различите одразе своје женске суштине..."
Љиљана Хабјановић - Ђуровић
*¨*✿
