LJUBAV ~ Ivan V. Lalić

Već godinama znam da nestajemo zajedno;

Ti progorena zvezdom 
moga sećanja, 
izvan koje Sve manje te ima,
 ja lepo rasturen 
u 
tebi,

U svim popodnevima, 
u svim sobama, 
u svim danima,

U svemu što puni te polako,
 kao pesak

Postelju reke;

i taj naš trenutak

Traje duže od tuđe smrti.