Srećni su oni
koji ne znaju za strašnu zgađenost
pred stalno ponavljanim radnjama,
srećni su oni koji imaju snagu da se svakoga dana ponovo prihvataju istih obaveza,
sa istim pokretima,
oko istog namještaja,
pred istim horizontom,
pod istim nebom
12/17/2014 08:18:00 по подне
Tako sam se budio usred noći, sa gorčinom u ustima,
sa nemirom u utrobi,
kivan na sebe,
na tu prokletu ženu
sa nemirom u utrobi,
kivan na sebe,
na tu prokletu ženu
čije pismo uzalud očekujem,
i na ceo svet
i na ceo svet
i udarao žestoko dlanom o prozorsku dasku,
gnevan i rešen da jednom raščistim to pletivo od obmana
u koje me zapliću moje rođene misli.
Ponekad je
svet oko mene beskrajan,savršeno lep a trajan,
sav u skladu sa mojim snagama i mojim željama,
ili
mojim odsustvom želja.
Samo postojanje po sebi znači sreću bez prekida.
A ponekad
se sav svet ispreči preda mnom kao nedogledan,
mračan tesnac,
ne širi od iglenih ušiju,
kroz koji mi valja proći
ili tu pred njim jadno propasti.
A znam dobro da proći ne mogu,
ali
i da propasti ne smem .
NEŠTO KAO VJEČNA DILEMA ?
Da li treba obnavljati pokidane veze
ili
ostaviti ih tamo gdje su i pukle?
(Prijateljske, ljubavne, iz školskih dana...
Da li se treba oko toga truditi ? )
Nisam te izgleda volio mnogo
sve je po starom
al više nisam tvoj
I nije mi važno s kime
noćas slušaš ovu pjesmu
i plačeš li
Ipak poželim neko pismo
ipak mada zajedno nismo
piši piši ko nekad 2-3 reda
piši znam da je gužva
i da nećeš stići
piši opiši mjesta
gdje nas dvoje skupa
nikada nećemo ići
Ti si zadnji romantik
na ovom svijetu
što se sporo kreće
i čeka raj
Malo si samo promijenila glumce
al isti je komad
isti zaplet i kraj
Čudna je to ljubav bila...
sva nestvarna...
nelogična...
ali bila je.
Čudne ljubavi
Žao mi je, moram ići
Znala sam da je bila laž
Koliko sam izgubila vremena iza njega
Koji obećava, ali se nikad ne menja
Čudne ljubavi koje nam prave probleme
Ali ustvari smo to mi
I čekam ga kraj telefona
Svađam se, da bi bio slobodan
Sa srcem u stomaku
Laktom u uglu
Ovde sama, u drhtaju
Jer on nije ovde, i to su
Čudne ljubavi koje čine da rastemo
I smejemo se kroz suze
Koliko stranica može da se napiše
O snovima koji pate da se podele
To su ljubavi koje se u ovim godinama
Često mešaju unutar duše
Postavljaju pitanja bez odgovora
Da li je to prava ljubav za nas?
I koliko noći izgubljenih u suzama
Čitajući ona pisma
Koja nisi u stanju baciti
U lavirintu nostalgije
Velike ljubavi koje se završavaju
Ali zato ostaju u srcu
Čudne ljubavi koje dolaze i odlaze
U mislima koje ih kriju
Istinite priče koje su dio nas
Ali se puštaju, kao mi
Čudne ljubavi, lomljive
Slobodni zatvorenici
Čudne ljubavi koje nam prave probleme
Ali ustvari smo to mi
Uvukle su se u dušu
Ali se gube, kao mi
Istinite priče koje su dio nas
Čudne ljubavi, lomljive
Čudne ljubavi koje ne znaju živeti
Žao mi je, ali moram ići
Ovaj put sam si obećala
Jer želim pravu ljubav
Bez tebe!
Takve kao ti se ne ostavljaju.
Nikad. Ali ipak sam otišao jednog dana.
Naime, to je ono što mi, mangupi muškarci,
često činimo bez razloga.
Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zaslužio da budem prebijen.
Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala. Malena oficirka je izgubila bitku života
Ali ja sam izgubio rat.
