Svake večeri,
umoran od neostvarenih želja,
ali
uvijek s drhtajem nade u srcu,
prošapćem jednu riječ:
Sjutra!
Sjutra će mi neko reći:
sine;
sjutra će mi neko reći:
dragi;
sjutra će mi neko reći:
... volim;
sjutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti,
u jedan grob bez krsta,
bez znaka,
da ni spomena na njih ne ostane;
sjutra
I tako trista šezdeset pet dana u godini
– Sjutra!
Sjutra!
