Druga strana vetra II

Sad imam odgovor kako se stiže 

samome sebi malo bliže, 

unutra negde gde su nam kosti 

zlatne od ludosti 

i 

od mladosti.

Sad imam odgovor kako da ronim 

duboko u svoje bistro oko 

i 

da u duši nežno zazvonim 

i 

volim 

i 

verujem duboko. 

Dublje od svetlosti. 

Dublje od Svemira. 

Dublje od svojih tajni i nemira. 

Dublje od svoga najdubljeg sna. 

Dublje od svoga najdubljeg dna. 

Samo mornari i zvezde znaju 

da 

večno namiguju i večno traju 

da

 vreme uzjašu, 

da 

svetlost javljaju, 

da 

život kao razred ponavljaju 

i 

da se stalno,

 stalno obnavljaju.