Sad imam odgovor kako se stiže
samome sebi malo bliže,
unutra negde gde su nam kosti
zlatne od ludosti
i
od mladosti.
Sad imam odgovor kako da ronim
duboko u svoje bistro oko
i
da u duši nežno zazvonim
i
volim
i
verujem duboko.
Dublje od svetlosti.
Dublje od Svemira.
Dublje od svojih tajni i nemira.
Dublje od svoga najdubljeg sna.
Dublje od svoga najdubljeg dna.
Samo mornari i zvezde znaju
da
večno namiguju i večno traju
da
vreme uzjašu,
da
svetlost javljaju,
da
život kao razred ponavljaju
i
da se stalno,
stalno obnavljaju.
Nema komentara:
Objavi komentar