31. prosinca 2021.

May 2022 be a year guided by the heart ✿⊱╮

A world guided by the heart

is a world

full of opportunities.

Our world could be much more beautiful and colorful if we were next to each other more often.

I want 2022 to be a full opportunity for you!

Good luck world!

30. studenoga 2021.

Бертолд Брехт : Изузетак и правило

Видесте оно што је уобичајно, што се стално јавља.

Али молимо вас да:

Оно што није чудно, сматрате чудним

Да оно што је обично, сматрате необјашњивим!

Оно што је уобичајно, нека вас запањи!

Оно што је правило,запажајте као злоупотребу!

А тамо где сте запазили злоупотребу,

ТАМО ПОМАЖИТЕ!

Мишљење и говор , Виготоски

Свест се одражава у речи као Сунце у малој капи воде.

Реч се односи према свести као микрокосмос према макрокосмосу,

или као жива ћелија према организму,

као атом према васиони.

Она и јесте свест у маломе. Смислена реч је макрокосмос људске свести.

5. studenoga 2021.

SVE MISLI KOJE IMAJU GOLEME POSLJEDICE - UVIJEK SU JEDNOSTAVNE.

L.N.Tolstoj

24. listopada 2021.

•´¯`★ K A P I •´¯`★ S.S.

JA KAP ŽIVOTA U KAPI VREMENA.

TRAŽIM KAP SREĆE,

IŠTEM KAP LJUBAVI.

JA KAP ŽIVOTA U KAPI VREMENA.

BIĆU KAP ZEMLJE,

U ZEMLJI KAPI SVEMIRA.

20. listopada 2021.

ТО ЈЕ МОј ЖОВОТ _ БОЛ(ДВИН)

Ја сам шоља топлог чаја.

Чај, како време пролази, поприма све тамнију боју.

Чај је питкији када се у њега стави мед и лимун.

У зависности од расположења, некад ставим једно или друго, некад оба, а некад ништа.

Без обзира на све, последњи гутљај је увек хладан и безукусан, препун труња.

То је мој живот.

19. listopada 2021.

Б О Л Д В И Н - Дана

"ЈЕДИНА МЕРНА ЈЕДИНИЦА КОЈУ ПОЗНАЈЕМ ЈЕ ДАН.

ЈЕДАН ДАН САМ ТЕШКА И ВИСОКА.

СВЕ ШТО МОГУ ДА ПРУЖИМ, И СЕБИ, И БИЛО КОМЕ,

ЈЕ БАШ ОВАЈ ДАН."

17. listopada 2021.

ДАНАС НАМ ЈЕ ДИВАН ДАН, НЕКОМ ДРАГОМ РОЂЕНДАН.

С Р Е Ћ Н О!

Из "Болдвина" , Милице Вучковић

ШТА ЈЕ КОМЕ БЛИЗУ,

ТО ЈЕ САСВИМ

НЕВАЖНО.

СВИ СМО ЗАПРАВО

ПРЕДАЛЕКО.

Из "Болдвина", Милице Вучковић

(Задатак је био нацртати циљ. Твој циљ. Шта је оно што желиш? Нацртати оно што те највише испуњава и ка чему стремиш. Папир има одређени капацитет и нема довољно мјеста. Нема брисања, нема прецртавања, сваки потез остаје баш као и у животу.)

Ирис је нацртала нешто што је изгледало као жврљотина преко читаве стране, али жврљотину која је имала извјесну форму и у којој су се назирали неки облици, а повратно објашњење је било да јој је циљ да укроти свој хаос, али да у њему и остане.

Нађа је нацртала тачку.То је био њезин циљ и појаснила је присутнима: "Није мој животни циљ тачка, тачка је само најосновнија и најпростија геометријска фигура. Циљ ми је да ми у животу буде једноставно и просто, што је више могуће."

1. listopada 2021.

Voja Carić - Ej ti

Kako nastaje rat

Čovek teško može da zamisli

koliko je zavisan od drugog sveta,

koliko država od države zavisi

i naša planeta od drugih planeta.

Izvadi kap vode iz Jadrana

(svejedno što su kapljice bezvredne)

sve kapi vode iz svih okeana

pomeriće se zbog te jedne.

Uzmimo jednu državu na mapi,

(nek je najmanja i potpuno sama)

i zbog nje bi se, ko s vodom zbog kapi,

desilo nešto sa svim državama.

I dešava se, jer slabe satiru -

na tom temelju još je svet sazidan,

i sve je samo u prividnom miru

a, u stvari, rat je neprekidan.

Tek neko počne. Negde se uzbuni

da se okovi vežu ili razvežu-

tad se pomrse svi stari računi

svet traži silom novu ravnotežu.

Danas u svetu sloboda se budi,

(to su narodu najteži momenti)

na jednom mestu, samo, ginu ljudi

a ratuju baš svi kontinenti.

Napredak ide samo preko zala -

život je takav, nosi mnogi balast

da, čak dok živi bar jedna budala,

on mora biti malo i budalast.

23. srpnja 2021.

Казуо Ишигуро - Не дај ми никад да одем

Проблем је у томе, како се мени чини, да вам је речено и није вам речено.

Речено вам је, али нитко од вас заправо не разумије, а усуђујем се рећи да су неки људи сасвим задовољни таквим стањем ствари,

Али , ја нисам.

Ако желите водити нормалан живот, онда морате знати и разумјети. Нитко од вас неће отићи у Америку, нитко од вас неће постати филмска звијезда. И нитко од вас неће радити у супермаркетима, како сам неки дан чула да неко планира.

Ваши су животи унапријед зацртани.Постат ћете одрасли људи, али прије него остарите, чак прије него што зађете у средње године живота, почет ћете донирати своје виталне органе.

Зато сте ви створени.

Дуж цијеле ограде, особито на доњој жици, ухватило се и запело свакојако смеће. Помало је подсјећало на отпатке што их море наплави на плажу: вјетар је засигурно нешто од тога носио километрима прије него што је на концу запело за стабло и за ограду.

У крошњама дрвећа такођер сам видјела пластичне комаде врећица или нечег сличног, како вијоре на вјетру. То је био једини пут, док сам ондје стајала и посматрала те необичне отпатке, да сам тек мало пустила машти на вољу, јер то је ипак био Норфолк, а прошла су тек два тједна откако сам га изгубила.

Размишљала сам о отпацима, о пластичним комадима у гранама, наплавинама необичних ствари ухваћених на огради, те сам напола затворила очи и замислила да је ово мјесто камо је стигло све оно што сам икад изгубила, још од дјетињства, а сад стојим испред свега тога, и будем ли довољно дуго чекала, на обзору с друге стране поља појавит ће се сићушна фигура, полако ће постајати све већа и већа док не будем видјела да је то Томи, а он ће махнути, можда чак зазвати моје име.

Моје сањарење никад није пошло даље од тога; нисам то допустила; и премда су се сузе сливале низ моје образе, нисам јецала или изгубила контролу над собом.

Само сам мало чекала, а потом се окренула према аутомобилу, како бих се одвезла онамо гдје сам у том тренутку требала бити.

ПС

Кроз "хејлшамску бајку" од почетка се провлачи мрачни осјећај да нешто није у реду са тим мистериозним мјестом , али и са самим "ученицима" тог мјеста,који се разликују од осталих људи. Они имају другу сврху. Чини се да Хејлшам није интернат већ фарма. Ствари се компликују када Кети, Рут и Томи одлуче да упознају спољашни свијет ван Хејлшама.

Ne daj mi nikada da odem - Kazuo Išiguro

Vozila sam najslabije poznatim sporednim cestama

za koje sam znala,

gdje je samo svjetlost naših farova uznemiravala mrak.

Katkad bismo sreli i druge farove,

a tada bi me obuzimao osjećaj da pripadaju drugim njegovateljima

koji se sami voze kući i,poput mene, uza se imaju donora.

Znala sam, naravno, da se i drugi ljudi koriste tim cestama,

ali te mi se večeri činilo da mračne sporedne ceste postoje samo za one poput nas,

dok su velike bijele autoceste, s golemim putokazima i elegantnim odmorištima,

namjenjene svim ostalima.

Ne znam da li je Tomi mislio nešto slično.

Možda jeste, jer je u jednom trenutku primjetio:

"Ket ti poznaješ neke, doista, čudne ceste".

...

Mislim da je to jedna od onih glasina koje uvijek iznova nastaju, prektički iz ničega.

Pođeš do izvora, ugasiš ga, ali glasina će se početi širiti s nekog drugog mjesta.

...

Kakva knjiga o kloniranju i donorima u medicinske svrhe.Otvara hiljadu i jedno pitanje: o odrastanju, o lažima u odrastanju, kakve su posljedice takvog odrastanja, o fenomenu kloniranja u cilju doniranja organa, o ispravnosti takvog postupka, o duši donatora ,o seksu ali bez mogućnosti začeća, o ljubavi, o ranjivosti, o drskosti... O "Hejlšam" internatu , farmi za klonove . Hejlšam u prevodu znači pozdravimo prevaru. Život klonova, budućih donara je u cjelosti prevara. Vrijedi svake uložene minute. Knjiga koja se ne zaboravlja.

18. srpnja 2021.

„Ne daj mi nikada da odem” Kazuo Išiguro

15. srpnja 2021.

Srećno !

12. srpnja 2021.

Potpis na svim stvarima

Gajila je poštovanje prema geniju Smrti,

koji je oblikovao ovaj svijet više od bilo koje sile.

Zbog toga nije željela da umre istog trenutka.

Željela je da vidi šta će se sljedeće desiti,

kao i uvijek ranije.

Suština je bila

u tome da se opire uranjanju, koliko god je moguće.

Iz Potpisa na svim stvarima - Elizabet Gilbert

U svim našim životima,

postoje dani kada poželimo da budemo izbrisani iz evidencije samog našeg postojanja.

Možda čeznemo za tim brisanjem,

jer nam je određeni dan donio toliko potresnu tugu da jedva možemo ponovo pomisliti na njega.

Ili, možemo poželjeti da zauvijek izbrišemo samo epizodu,

jer smo se ponašali tako jadno tog dana -

bili smo mučno sebični, ili blesavi u neobičnoj mjeri.

Ili smo,

možda povrijedili drugu osobu ili poželjeli da zaboravimo na vlastitu krivicu.

Nažalost,

postoje neki dani u našem životu,

kada se sve ove tri stvari dese istovremeno -

kada smo slomljenog srca, blesavi i neoprostivo zli prema drugima,

sve to u isto vrijeme.

(Almu je taj dan zadesio 10.januara 1821. godine )

Učinila bi sve što je bilo u njenoj moći da izbriše u cjelini taj dan

iz hronike svog života.

11. srpnja 2021.

Potpis na svim stvarima - Elizabet Gilbert

Ovaj život je privremeni i teški eksperiment.

Ponekad će biti pobjede nakon patnje -

međutim, nema garancije.

Najdragocjenija i najljepša jedinka ne mora biti i najotpornija.

Borba prirode nije obojena zlom,

već tim jednim moćnim i ravnodušnim prirodnim zakonom : da, naprosto,

ima previše oblika života

nedovoljno resursa da bi svi preživjeli.

...

A osoba,
može imati podjednaku količinu hrabrosti i radoznalosti da ostane u borbi,
sve do nečije konačne i neizbježne smrti.
Bilo šta manje od borbe za život je puki kukavičluk.
Bilo šta manje od borbe za život
je odbijanje velikog saveza sa životom.

...

Vjerujem da smo svi prolazni.
Vjerujem da smo poluslijepi i puni grešaka.
Smatram da malo toga razumijemo, a to što razumijemo, mahom je pogrešno.
Vjerujem da se život ne može preživjeti -
to je očigledno! -
međutim, ako imate sreće, možete dugo
da poživite.

P.S.

Sjajna knjiga, u kojoj sam uživala svakog časa.

Nemam je u svojoj biblioteci, ali je imam u kindlu.
Otvara mnoga pitanja kao ljepota tijela ili oštrog uma,
ljepota racionalnog ili iracionalnog,
ljepota tjelesnog ili duhovnog,
ljepota poznatog ili nepoznatog,
ljapota borbe za život ili predaja pred istim.

Vjerovanje
da je svijet stvaran dugo miliona godina kroz neprestanu borbu jedinki u kojoj jači opstaju
ili
vjerovanje da je Bog stvorio svijet za 7 dana.

Sve je dualno,
sve je borba za život ili smrt,
ništa se ne dobija lako, život je surova škola u kojoj opstaju najači i najhrabriji,
oni koji mogu da preguraju mnogo bola i patnje,
a pri tome tvrde da su živjeli srećno,
kao što tvrdi Alma,
~ kustosica mahovine ~
koja ih je proučavala 30 godina:
" Vidite,
nikad nisam smatrala da trebam da izmislim svijet van ovog svijeta,
jer mi se ovaj svijet oduvijek činio velik i dovoljno lijep za mene.
Pitala sam se zašto nije dovoljno velik i lijep za druge - zašto moraju sanjati o novim i čudesnim sverama,
ili da žude za životom na nekom drugom mjestu,
van ovog svijeta...
međutim, to nije bila moja potreba",
reći će glavna junakinja, Alma Whittaker na kraju romana.

Ona je dala svoj doprinos nauci, bila je hodajuća biblioteka i odatle izvor njene sreće.
Njezin racio otvorio joj je put ka sreći.

Roman je oda naučnicama - ženama, kojima je uvijek bilo teže u oblasti nauke,
nego naučnicima - muškarcima.

2. srpnja 2021.

29. lipnja 2021.

I opet. Efekat leptira ...

I opet istina,

da najveći događaji nisu najglasniji,

nego najtiši sati,

a kada ti srce udara kao bubanj...

A tišna je strašnija

od bilo kakve lekcije,

jer tišina je sadržavala, beskrajne, svemoguće, užasavajuće

mogućnosti.

25. lipnja 2021.

Isidora Bjelica u Mirisu neba

Jedini način da oprostimo
jeste da se momentalno suočimo sa tim
da je svaki bol koji je povredio naš ego zapravo vapaj povređene sujete.
To je jedini modus opraštanja.
Kada je ljubav bezuslovna
nema ni potrebe za opraštanjem,
ali naravno,
ljubav je retko bezuslovna,
osim one koje osećaju sveci
i
ljubavi prema deci

Želja za promenom je prvobitni

greh,

a sada na sve načine osećamo svu patnju i bol

koji dolazi zbog promena.

Starenje i razbolevanje tela,

gubitak voljenih,sve nestaje i gubi se u vremenskoj mašini.

Naše haljine, kaputi, knjige, stanovi...

Zub vremena sve proždire i to je izvor patnje celog čovečanstva.

MA GDE DA SE NALAZIMO, U MA KOJOJ TAČKI SVETA I ŽIVOTA,

MA KOLIKO DA SMO DALEKO ILI BLIZU

ZONI GDE MOBILNI NEMAJU DOMET,

SVAKO OD NAS IMA SAMO JEDNO PITANJE:

"DA LI MOJA DUŠA BAREM MALO, BAREM PONEKAD

MIRIŠE NA NEBO ?

24. lipnja 2021.

SAMO JE LJUBAV TRAG SMISLA U OVOJ DOLINI PLAČA

Parfem sa mirisom čiste duše,

miriše na nebo.

Takvog parfema nema.

Z A Š T O ?

NIKO OD NAS LJUDI NIJE SAVRŠEN. NIKO.

PONEKAD NAM DUŠA MIRIŠE NA NEBO,

ALI VEĆ SUTRADAN MIRISA NEMA.

Pusti šta ko priča i govori, šta tvrdi, koliko je revnostan.

Samo oseti kako mu miriše duša.

A duša se u trenu usmrdi ili pretvori u miomiris.

Nesavršenstvo je najveća vežba ljubavi.

Nauči da oprostiš sebi i drugima.

Ne osuđuj nikoga i opstaćeš u ovoj trci koju zovemo život.

Poslušaj samo ljude.

Voleću ga ako promeni ovo i ovo.

Oprostiću joj ako uradi ovo i ovo.

Vratiću mu se ako bude ovakav.

Biće mi opet prijateljica ako uradi to i to.

Ovo je život uslovljavanja.

I uslovljavanja

su danas gora nego ikada prije.

Ljudi se

ogledaju u ogledalu svaki dan misleći da vide sebe,

a znaš i sama

da vidimo obrnutu sliku naših crta lica.

P.S.

Iz Mirisa neba ,

sjajne knjige, još sjajnije Isidore Bjelice❤

MiriS NebA

U SVAKOM OD NAS I DALJE POSTOJI

DETE.

UPLAKANO DETE.

TELO RASTE, STARI ALI, DETE OSTAJE.

MALO, UPLAŠENO DETE,

KOJE ZAPRAVO NIŠTA NE RAZUME I NE ZNA

Ima te - TEREZA KESOVIJA

Miris neba - Isidora Bjelica

Bože,

spasi nas svih onih dobronamernih

koji pobiše, pola čovečanstva

misleći da imaju pravo da lupe šamar istinom!

...

O da!

Kakav je to strašan greh, razmišljala sam,

biti toliko tašt da veruješ

da možeš da povređuješ ljude

istinom...

SVA PATNJA I BOL

POTIČU OD TEBE.

TI SI TA KOJA SAMA SEBE KAŽNJAVAŠ,

OGRANIČAVAŠ,

NAGRAĐUJEŠ.

Odjednom ugledah kako na parketu,

uprkos tome što je obrisan,

još svetlucaju suze razočarane žene.

Suze po kojima se hoda...

Nije li to paradoks svačijeg života:

plačemo jer smo nemoćni, a onda po našim

suzama gaze.

Na ovom svetu ništa nije naše,

pa čak i deca koju dobijamo na privremeno čuvanje.

A tek partneri!

Ne može se posedovati čovek, on se može samo voleti,

a kada voliš,

kada istinski voliš, onda se ne vređaš,

onda ne zameraš, onda bezuslovno voliš, ma šta da se dešava, i ne

očekuješ baš ništa.

Međutim ,

mi živimo u eri uslovnih ljubavi, imamo spiskove i

spiskove uslova koja naša druga polovina mora da ispuni

i onda, ako nismo zadovoljni dobijenim, mi besnimo,

mi se ljutimo, mi mrzimo...

VREME JE TAKO PROKLETO LETELO KADA JE ŽIVOT

LEP I ZANIMLJIV,

I TAKO SE RAZVLAČILO KADA JE NEPODNOŠLJIV I

TEŽAK.

PRAVI DOKAZ DA JE SVAKA MERA ODREĐENA

NAŠIM

UMOM I EMOCIJAMA.

DA LI ZNATE NAJVAŽNIJU PRIČU

O OPRAŠTANJU ?

To je priča o Sidarti

Jedan uspešan i bogat čovek bio je veoma ljut

što mu deca provode toliko vremena u,

po njegovom mišljenju, glupavoj meditaciji.

Došao je kod Sidarte i počeo da urla na

njega,

čak ga je i pljunuo u lice.

Sidarta se

samo nasmešio. Čovek je otišao psujući.

Kada je otišao kući, počela je da ga grize

savest,shvatio je da je pogrešio, taj osmeh

je izazivao krivicu.

Otišao je sutradan do Sidarte i pitao :

"Kako mogu da vam se izvinim?"

Ovaj je odgovorio :

" Nikako".

Čovek se uplašio tog odgovora, ali je rekao:

"Molim vas, ja sam vas juče pljunuo, ali želim

da se izvinim, vrlo mi je teško i kajem se".

"Nema potrebe", rekao je Sidarta,

"ovde nisu

ni čovek koji je pljunuo, ni čovek koji je

uvređen,

prema tome nemate kome da se

izvinite".

P.S.

Poučna priča o suštini praštanja, da uvjerimo onog kojem praštamo,da mu je sve oprošteno i da nemamo šta da praštamo u suprotnom praštanje se pretvara u našu igru superiornosti i vašar taštine