sila ~ vitomirka trebovac

 vetrovito jutro

nosi kese i prašinu

pustim bulevarom

devojka  zelene kose 

izviruje iz stanice

ali nema autobusa

sve danas stoji

sem prirode

koja se pobunila 

visoko u nebu

divljaju hotelske zastave

sivo je i setila sam se

jednog momka

koji mi je jednom rekao

hvala ti

ti si obojila moj život zauvek

i još

sa tobom sam se osećao

kao da je stalno letnji raspust

sivo je sad

ali noć će doneti mesec

i jutro će doneti sunce

u jednom dvorištu

jedno drvo će cvetati roze

uskoro

u inat smrti će pevati

u inat životu će piti

i sve je uvek isto

ljubav je i dalje najjača sila.