SVAKO POGLAVLJE ROMANA "SVEŽA VODA ZA CVEĆE" POČINJE NEKIM MOTOM; KAKAVA FASCINANTNA KNJIGA;KAKAV KONSTRUKCIJA ROMANA,KAKVA RETROSPEKTIVNA PRIČA GLAVNE JUNAKINJE, VIOLETE TUSEN,ČUVARKE ŽELJEZNIČKE PRUGE, A KASNIJE ČUVARKE GROBLJA.
ღ1Ϡ Jedno jedino biće nam nedostoje i čitav svet je prazan.
ღ2Ϡ Šta želiš da postanem ako više ne budem čuo tvoje korake; da li je to tvoj život ili moj koji prolazi, ne znam.
ღ3Ϡ Nek me uzme ili nek uzme moje bližnje, jer svako groblje jednog dana postaje vrt.
ღ4Ϡ Biće je večno, život je prolazan; večno sećanje je ono što ostaje.
ღ5Ϡ Knjiga života je najvažnija koju ne možemo ni da otvorimo ni zatvorimo po svom izboru; želeli bismo da se vratimo na stranicu na kojoj volimo, a stranica na kojoj umiremo već je pod našim pratima.
ღ6Ϡ Stiže čas kad će svi oni koji su u svojim grobovima začuti njegov glas i izaći.
ღ7Ϡ Uvek će mi nedostajati neko ko može da unese osmeh u moj život - a to si ti.
ღ8Ϡ Neka ti počinak bude spokojan kao što ti srce beše dobro.
Cijelo selo sa bolom sluša
cijuk ranjene ptice.
Bješe to jedina ptica u selu
i jedini mačak u selu
koji je, eto, na pola smaza.
Ptica prestade da pjeva,
mačak prestade da prede
i da oblizuje brkove.
Selo učini ptici
predivan pogreb.
Mačak koji je takođe pozvan,
gazi iza majušnog slamanog kovčega
u kome počiva tijelo mrtve ptice.
Djevojčica nosi kovčeg
ridajući neutješno.
"Da sam znao da će te to toliko rastužiti",
kaže joj mačak,
"Smazao bih je cijelu...
I onda bih ti ispričao
da sam je vidio kako je odletjela,
odletjela na kraj svijeta daleko,
daleeeeeeeeeko,tako daleko
da više ne može ni da se vrati.
Ti ne bi osjetila toliki bol
već samo tugu i žaljenje."
Vidiš stvari nikada ne treba uraditi napola.
ღ9Ϡ Njena lepota i njena mladost smešila se svetu u kom bi on živeo. A onda je iz njene ruke ispala knjiga iz koje on nije ništa pročitao.
ღ10Ϡ Kad pričam o tebi, ti postojiš; kad ne bih ništa govorio, to bi značilo da sam te zaboravio.
ღ11Ϡ Ljuljaj je u njenom počinku svojom najlepšom pesmom.
ღ12Ϡ Spavaj, bako, spavaj, ali slušaj i dalje na nebu naš smeh dok smo bili deca.
ღ13Ϡ Postoji nešto jače od smrti, a to je sjećanje živih na one koji više nisu tu.
ღ14Ϡ Onog dana kada te neko voli, vreme je veoma lepo.
ღ15Ϡ Slatki leptiru, raširi svoja lepa krila i idi na njen grob da joj kažeš da je volim.
ღ16Ϡ Nikada ne srećemo nekoga slučajno. Svi ti ljudi su iz nekog razloga predodređeni da nam se nađu na putu.
ღ17Ϡ Čujem tvoj glas u svim zvucima sveta.
ღ18Ϡ Mrvo lišće skuplja se lopatom, a sećanja i žaljenja takođe.
ღ19Ϡ Kad bi izrastao po jedan cvet za svaku moju misao posvećenu tebi, zemlja bi bila jedna ogromna bašta.
ღ20Ϡ Mada je život prolazan, u našem sjećanju zauvek čuvamo tvoju sliku.
ღ21Ϡ Noć nikada nije potpuno mračna jer uvek je na kraju puta neki prozor otvoren.
ღ22Ϡ Mali cveta života. Večan je tvoj miris bez obzira na to što su te ljudi rano ubrali.
ღ23Ϡ Ako je život samo kratka staza, posadimo bar na njoj cveće.
ღ24Ϡ Morate učiniti važnim svoje odsustvo onima koji nisu shvatili važnost vašeg prisustva.
ღ25Ϡ Majčina ljubav je blago koje nam bog daje samo jednom.
" Leonina je predugo otezala s dolaskom da bi njen otac bio prisutan kad je prvi put zaplakala. Bilo je podne kad sam je donela na svet.(...)Poželela sam joj dobrodošlicu. Pomilovala sam je. Progutala sam je očima, udahnula, ispljunula. Proverila sam svaki centimetar njene kože, lizala sam je pogledom."
ღ26Ϡ Ništa se ne suprostavlja noći, ništa je ne opravdava.
ღ94 mota - prati 94Ϡ
prekresna poglavlja koja sačinjavaju fascinantni i očaravajući roman
Valeri Peren.
Nema komentara:
Objavi komentar