ღ51Ϡ
Svaki dan koji prolazi tka nevidljivu nit sećanja na tebe.
ღ52Ϡ
Ovde počiva najlepši cvet iz moga vrta.
"Vidite li ovu baštu? Imam je dvadeset godina. Vidite li kako je lepa? Vidite li svo to povrće? Ove boje? Ova bašta ima sedamsto kvadrata, sedamsto kvadrata radosti,ljubavi, znoja, hrabrosti, volje i strpljenja."
ღ53Ϡ
Nemojte oplakivati moju smrt. Slavite moj život.
ღ54Ϡ
Krila je suze, ali je s drugima delila osmehe.
"Ispraznili smo bocu šampanjca da bismo se ohrabrili, i na kraju smo se konačno dotaknuli. Plašili smo se jedno drugog. Kao ljudi koji stvarno vole.
Kao Irena Fajol i Gabrijel Pridon.
Oblačim haljinu, uzimam tašnu i izlazim iz sobe sa cipelema u ruci.
Znam da me gleda dok odlazim.
Delikatno ništa ne kaže, a ja se nedelikatno ne okrećem."
ღ55Ϡ
Njegov život je lepa uspomena. Njegovo odsustvo je tiha patnja.
ღ56Ϡ
Slatke su uspomene koje nikada ne blede.
"Onog dana kada sam prvi put čučnula da uberem prvi paradajz koji sam posadila šest meseci ranije, Leonina je dugo ispunjavala baštu svojim prisustvom, kao da je donela Mediteran u mali povrtnjak, na groblju na kojem je sahranjena. Tog dana znala sam da se ona nalazi u svakom malom čudu koje zemlja stvara."
ღ57Ϡ
Sudbina je napravila svoj put, ali nikada nije razdvojila naša srca.
ღ58Ϡ
Sve one neizgovorene reči su ono što čini mrtve toliko teškim u njihovim sanducima.
ღ59Ϡ
Kad drvo padne, može se izmeriti njegova veličina.
ღ60Ϡ
Sećanje nikad ne umire, ono samo zaspi.
ღ61Ϡ
Znamo da bi danas bio sa nama, samo da raj nije toliko daleko.
"Draga, Violeta,
Juče je gospođa Gordon došla kod mene zbog svog herpesa.
Otišla je sa osmehom.
Kad me upitala: "Kako da vam zahvalim?",
skoro da sam joj odgovorio:
"Idite po moju Violetu."
Dođi uskoro. Nemoj biti poput Deda Mraza.
Tvoj prijatelj,
Saša."
Nema komentara:
Objavi komentar