Ptice i ljubav ~ Ratko Petrović

Pronaći ćeš sasvim

iste principe 

kod 
ljubavi i ptica 

isto su krojeni u biti 

dok si ranjiv, mlad 

i još u svojoj 

krtoj opnastoj ljusci, 

probaš li leteti 

- rasprsnućeš se 

o tlo realnosti 

kao i jaje 

kad ti prvo 

šareno paperje odrastanja, 

pokrije nejaka krila, 

pomislićeš da si neka nova, 

neka najlepša ptica 

dostojna – odmah svega 

ne postoji 

- odmah svega 

postoji 

- polako pomalo 

možeš ispasti iz 

gnezda sa te litice, 

pokušavajući da poletiš 

prerano 

šarena, paperjasta 

ptico tek 

dovršenog detinjstva 

ali si na sreću 

svoju i moju, 

suviše lagana da se 

potpuno razbiješ o hridi… 

ostaćeš sasvim živa, 

ali razlupane naivne glave, 

krvavih snova 

i polomljenog krila, 

ptico moja malena 

i nećeš znati 

šta je to letenje 

mislićeš da je tvoj pad 

bio sasvim jedan let, 

i biće ti mrsko 

da probaš opet 

- da! 

baš kao i u ljubavi 

plašićeš se, 

ili 
nećeš moći, 

nećeš više imati čime! 

ne žuri! 

puževi puzavci žure, 

puževi, što sluzavo ljube 

zemlju… 
a ti ćeš ljubiti nebo! 

to nije priroda ptica 

da budu požurivane 

na let! ne! 

tek kada sazriš za letenje, 

kad prerasteš stvari Zemlje, 

i naučiš da neverovatno 

postoji, samo onda 

kad se pravi 

od elemenata 

u koje istinski veruješ ti, 

i u koje istinski veruje tvoje nebo, 

- letećeš! 

sanjaj o letenju, 

ali leti, 

ne onda, 

kada si sigurna u svoja krila 

već u iskrenost 

svoga neba 

i ako naučiš da prvo 

krila u tebi 

treba da dobiju 

paperja nežnosti 

tek tad 

i vetar počinje da te nosi, 

a ne oduvava 

moći ćeš tad da letiš, 

moći ćeš tad da voliš 

ptice i ljubav, 

isto su krojeni, 

i isto slobodni

u svojim bezgraničnim 

svodovima 

ptici je koren u nebu, 

a ljubavi je koren 

u tom tvom nebu 

- koje ćeš sresti 

jednim velikim svilenim 

strpljenjem 

neba se legu iz 

plave čežnje za letenjem! 

zapamti malena ptico! 

bez neba svog, 

ne možeš leteti, 

nego samo padati! 

čekaj ga! 

ne gledaj ti mene! 

ja letim kroz oluje, 

poklonim po kom nebu 

svoje plavičasto perce, 

i ono me isprati 

grcajući kišu, 

i preoravajući 

oblacima 

putanju mojih letova, 

putanju mojih krila 

odranih 

ako me budeš 

poslušala ptico malena, 

možda savladaš 

i veštinu 

sletanja na oblak 

ali ako malena ptica 

i samo posumnja u mogućnost 

letenja, 

zauvek gubi pravo na let 

čekaj, maštaj i veruj… 

nebo za tvoja krila 

će doći ptico moja malena 

ako toliko jako 

i uporno budeš verovala, 

samo ćeš se 

jednog trena osvestiti 

u najlepšem letu 

letu bez granica, 

u ljubavi bez granica.