Onda će doći smrt.
Veliki rastanak, ali najmanje bolan od svih rastanaka koje smo poznavali.
Jer, posle smrti žali samo jedno,
a dosad smo uvek, kod svih rastanaka, žalili udvoje.
Stigao sam,
izgleda, na mesto sa kojeg nikad nije trebalo polaziti.
Nije ni strašno ni veličanstveno.
Dobro mi je, zlo ne može biti. Nije nikako i nije ništa.
Kao kad se završava krug, otprilike.
Bez objašnjenja i bez ostatka. Dugo sam govorio za sebe: jesam, a nisam bio.
Sad,, kad postojim zaista, ne kažem ništa.
Očigledno da sve što je bilo nije trebalo da bude.
Ali sad je zbilja kao da nije ni bilo.
Završen krug. Kad kažem »krug«, to je samo ostatak stare navike da se izražavam slikom.
U stvari, čim se rasprši zvuk te reči
»krug«
neće više biti kruga ni potrebe za izrazom, ni misli koja je
tu potrebu i taj izraz rodi.
Nema komentara:
Objavi komentar