Igra sa samim sobom.
Ja i onaj što živi u meni.
Sretnemo se ponekad lice u lice.
Kao kad ugledaš nekog na ulici, pozdraviš se sa njim i rukuješ; poznaješ ga iz detinjstva, ali ne možeš da se setiš ko je ni kako se zove.
On se osmehuje i gleda ti pravo u oči,
pomalo prekorno.
"Sećaš li se ti mene? Ne,ne znaš ko sam?", kaže on sa osmejkom, sa ironijom u glasu, ne puštajući tvoju ruku.
"Eh, kako ne bih znao!", otežeš ti zbunjen.
A stvarno ne znaš i osećaš se nelagodno, dok brojiš mučne sekunde koji sporo prolaze.
Nema komentara:
Objavi komentar