Nekad nismo sretni, nismo ni tužni.
Ravnodušni smo. Igramo se na klackalici tuge i sreće.
Onda tuga prevagne, a mi depresivni, sanjamo o sreći kao spasenju.
Poslije, kad tuga nestane, zaista postajemo sretniji, ne razmišljajući da je to samo zato što više nismo tužni.
A zar na početku nismo bili
u boljoj poziciji?
u boljoj poziciji?
