A, šta bi pesnik bez svoje tuge?
Marina Cvetajeva
Bio bi tužan. Bio bi još jednom pesnik.
Ne postoji mesto za ta naga, neprihvaćena, tela.
Mi nemamo tlo.
Mi imamo večnost.
Mi nemamo jezik.
Mi jezik stvaramo. Mi nemamo sreće.
Mi tugu za sreću imamo.
Mi nemamo na kraju krajeva ništa.
A,
ništa je sve.
Mi goli i bosi tumaramo po svetu.
Ko za nas oči ima, neće se stideti te golotinje.
Ko ih nema.
Taj će ljut kuditi, taj će hvaliti, ne znajući da je pesnik uklet sobom, i da svo prokletstvo nosi kao dar;
i
da sav svoj dar nosi kao
prokletstvo.
