Isidora Sekulić: Pisma iz Norveške

Pitaćeš me: 

da li mi je teško u zemlji kamenja, leda i siromašnih ljudi? 

Pitaćes me: 

zašto sam opet na severu kad ima krajeva
 gde se gazi cveće, 

gde sunce i stenu moze da užari, 
i 
čoveku pravo u srce sija! 

Zašto! 

Volim kad čoveka iz dana u dan glođe neki strah,
 a 
čovek se ume isceliti;

 kad mu aveti svaki dan nešto uzmu, 
a on se ume odreći. 

Volim 

onoga koji kamen ore
 a ipak ima hleba.

 Onoga koji kaže da je sramota uvući jedrilo 
kad 
zatrube vetrovi i bure, 

i 
koji otvorenih očiju sme da gleda kako

 u 
peni talasa

 kotrlja brodolom