Ernesto Sabato

Pokatkad 
verujem da ništa nema smisla. 

Na jednoj malenoj planeti, koja juri prema ničemu 

već  milionima godina,

rađamo se u boli,

rastemo, 

borimo se, 

razbolijevamo se, 

patimo, 

drugima nanosimo bol, 

vičemo,

umiremo,

umiru

i 

drugi se rađaju  da bi počeli ponovo beskorisnu komediju.

Da li je cijeli naš život
 niz 
anonimnih krikova  
u  pustinji 
indiferentnih zvijezda?