Isidora Sekulić, Pisma iz Norveške

 Čovek 
je nomad po srcu svom, 

po misli svojoj, 

po idealima svojim. 

On je 
nomad po volji božijoj,

 koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje. 
Davnašnja i današnja strast, 

da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica,
 to je proboj
 nomadstva čovečije prirode.

 Volja božija: 
to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova; 

a 
ne države i granice, 

kolje i bajoneti, 

palanke-tamnice u kojima slobodnog čoveka

 kao miša davi gospodar, 
sused, 
običaj,
 kritika.

 Tristan 
od množine želja nije mogao da umre; 

a svaki čovek ima krik

 onog pesnika koji je zapisao:

 Ili asketstvo  ili putovanja,

 jer
 ništa drugo nema