Nije važno koliko smo puta udahnuli dah
hej, važnije je koliko smo puta ostali bez daha
hej, važnije je koliko smo puta ostali bez daha
.gif&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image)
Igraj se sa mnom kao sa detetom malim,
nemoj nikada kao sa ženom.
Kao dete ću razumeti sve onako kako mi kažeš..
Kao dete ću te voleti iskreno i čisto..
Kao dete, gledaću u tvoje oči kao da je u njima oaza jedina na svetu.
Kao dete, pružiću ti ljubav i onda kada tvoja tuđim putem lutam.
Kao dete, oprostiću ti sve male nestašluke, kao što odrasli opraštaju deci.
Opraštaju, a deca im se za to dvostruko oduže, uvek iznova, po hiljadu puta..
Kao žena.
Uhhh.. Kao ženu me nemoj dirati,
i nemoj se sa njom igrati..
Žena u meni, zavoleće te strasno i jako..
nemoj nikada kao sa ženom.
Kao dete ću razumeti sve onako kako mi kažeš..
Kao dete ću te voleti iskreno i čisto..
Kao dete, gledaću u tvoje oči kao da je u njima oaza jedina na svetu.
Kao dete, pružiću ti ljubav i onda kada tvoja tuđim putem lutam.
Kao dete, oprostiću ti sve male nestašluke, kao što odrasli opraštaju deci.
Opraštaju, a deca im se za to dvostruko oduže, uvek iznova, po hiljadu puta..
Kao žena.
Uhhh.. Kao ženu me nemoj dirati,
i nemoj se sa njom igrati..
Žena u meni, zavoleće te strasno i jako..
Volim te kad pričaš
U svom ovom ludilu
...
Gledaj moju malu
Kako ide niz ulicu
Primjećuješ li boju
Na njenom obrazu
Danas je prvi dan u proljeću
A ona uživa kao da je posljednji
U svom ovom ludilu
...
Gledaj moju malu
Kako ide niz ulicu
Primjećuješ li boju
Na njenom obrazu
Danas je prvi dan u proljeću
A ona uživa kao da je posljednji
Koliko puta si ljubila stranca
i bila kao ptica kraj covjeka
koji ne leti do tvojih visina
i ne zna tajnu skrivenu u tebi
https://www.youtube.com/watch?v=HuHlzl-UKsQ
i bila kao ptica kraj covjeka
koji ne leti do tvojih visina
i ne zna tajnu skrivenu u tebi
https://www.youtube.com/watch?v=HuHlzl-UKsQ
Smrt jednog čovjeka je t r a g e d i j a,
smrt miliona je statistika.
smrt miliona je statistika.
.jpg&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image)
.jpg&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image)
Јован Скерлић , једне прилике , оптужио је Исидору да није довољно нацонална,
а она му је рекла да неко ко је превише интернационалан, свакако
"није националан".
а она му је рекла да неко ко је превише интернационалан, свакако
"није националан".
П.С. Волим њезин сарказам упућен Скерлићу.
Čovek je nomad po srcu svom,
po misli svojoj, po idealima svojim.
On je nomad po volji božijoj, koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje.
Davnašnja i današnja strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica,
to je proboj nomadstva čovečije prirode. Volja božija:
to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova; a ne države i granice, kolje i bajoneti,
palanke-tamnice u kojima slobodnog čoveka kao miša davi gospodar, sused, običaj, kritika. Tristan od množine želja nije mogao da umre; a svaki čovek ima krik onog pesnika
po misli svojoj, po idealima svojim.
On je nomad po volji božijoj, koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje.
Davnašnja i današnja strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica,
to je proboj nomadstva čovečije prirode. Volja božija:
to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova; a ne države i granice, kolje i bajoneti,
palanke-tamnice u kojima slobodnog čoveka kao miša davi gospodar, sused, običaj, kritika. Tristan od množine želja nije mogao da umre; a svaki čovek ima krik onog pesnika
Engleski pesnik Šeli je pisao da su san i smrt deca tamne noći.
Na severu, kad nastanu mesecima dugi dani ili bele noći, bogme se i san i smrt dešavaju pri osvetljenju, Mučno je to. Severno osvetljenje ne samo da čoveku svetli, ono čoveka gleda i vidi kao neko natprirodno oko. Čovek se i na to strasno zagleda, i samo g l e d a. Vid živi u čoveku odeljenim životom, i to užasno muči. Čovek se divi, boji se i muči se. Jesu li te raskošne boje na nebu vazdušne varke, ili su to neke stvarne – mi, ljudi, neobično volimo i cenimo reč stvarno – neke stvarne objektivnosti.....
" Čudni su četinari.
Bog šalje kišu, a njihovo se lišće ne ukvasi,
Bog šalje sunce, a oni se ne raduju.
Bog šalje sunce, a oni se ne raduju.
Bog šalje vetar, a oni se ne ljuljaju,
Bog šalje san i smrt drveću, a oni se zelene.
Ali kad uđes u šumu, ti osetiš da se tle pod tvojim korakom ugiba
i noga ti upada u nešto mekano i trulo.
To su milijarde iglica koje su, kao suze ponosita čoveka, nečujno i nevidljivo pale.
I vidiš sitne tačkice stvrdnute smole koja je, preko noć,
u času crnog mraka, kad ni najbliži sused ne može
da vidi, potekla iz srca koje se u bolu steglo.
da vidi, potekla iz srca koje se u bolu steglo.
Pitaćeš me: da li mi je teško u zemlji kamenja, leda i siromašnih ljudi?
Pitaćes me: zašto sam opet na severu kad ima krajeva gde se gazi cveće, gde sunce i stenu moze da užari, i čoveku pravo u srce sija! Zasto! Zato što volim muku i anatemu.
Volim kad uspropnice treba skakati za svaku mrvicu života i uspeha. Volim kad čoveka iz dana u dan glođe neki strah, a čovek se ume isceliti; kad mu aveti svaki dan nesto uzmu, a on se ume odreći. Volim onoga koji kamen ore a ipak ima hleba. Onoga koji kaže da je sramota uvući jedrilo kad zatrube vetrovi i bure, i koji otvorenih oč... više »
I opet mi duša sve o tebi sanja
Aleksa Šantić (27. maj 1868 - 2. februar 1924)
je bio bosanskohercegovački pjesnik srpske nacionalnosti i jedan od najpoznatijih predstavnika novije lirike u BiH. Najveći dio svog života je proveo u rodnom Mostaru. Nakon što mu je otac umro, staranje je preuzeo strogi stric. Imao je dva brata, Peru i Jakova, te sestru Radojku koja se udala za njegovog prijatelja Svetozara Ćorovića. Živio je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali razumijevanja za njegov talenat. Poslije završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vratio se u rodni Mostar. Bio je predsjednik Srpskog pjevačko...
Moglo bi bit da je lakše umrit nego ljudima reći oprosti
Pjesnici su čuđenje u svijetu
Oni idu zemljom i njihove oči velike i nijeme rastu pored stvari
Naslonivši uho na ćutanje što ih okružuje
i muči pjesnici su vječno treptanje u svijetu
i muči pjesnici su vječno treptanje u svijetu
(Pjesnici)
.jpg&container=blogger&gadget=a&rewriteMime=image)
TAMAN ODRASTEM~TI PODETINJIŠ.
TAMAN PODETINJIM ~ TI ODRASTEŠ.
UVEK MI BEZIŠ ZA JEDNO JUČE.
UVEK SI DALEKO ZA JEDNO SUTRA.
♥.♥.♥.♥
I odjednom sam shvatio: postoje reči bez usana. I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas, kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti, a ti probaš i uspeš. Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš i da se bojiš svetlosti.
A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce. Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one lepe čarolije, od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika čudesna značenja svega što izgleda isto. Reči su iskraćale.
I iznošene.
I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.
ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.
Probaš i uspeš...
I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.
(kreiran prema prijedlogu muzičkog editora)
You Tube
Dino Merlin feat. Tony Cetinski - Drama
Massimo - Dijete U Meni
Azra ~ Volim te kad pričaš
