Izvodila je preko oborenih debala neobične skokove,
koji
su vuka nagonili na smeh i na novo divljenje i izazivali u njemu želju da se ponove.
...
A vuk bi se sašuljao za njom što brže može, samo da ne
izgubi iz vida ništa od igre.
Još uvek je ponavljao u sebi
da mu, pre ili posle, krv i
Još uvek je ponavljao u sebi
da mu, pre ili posle, krv i
meso ovog šilježeta ne ginu nikad,
samo da vidi potpuno i do kraja njegovu igru,
ali je
samo da vidi potpuno i do kraja njegovu igru,
ali je
to ponavljao svaki put sve kraće i slabije,
jer je u njemu sve više mesta zauzimala igra
i
jer je u njemu sve više mesta zauzimala igra
i
potiskivala sve ostalo.
"A ni vreme ni dužinu puta nisu merili
ni vuk ni Aska.
Ona je živela a on je
uživao."
IvO AndriĆ
