Aska i vuk

 Izvodila je preko oborenih debala neobične skokove,
 koji

su vuka nagonili na smeh i na novo divljenje i izazivali u njemu želju da se ponove.

...

A vuk bi se sašuljao za njom što brže može, samo da ne

izgubi iz vida ništa od igre. 
Još uvek je ponavljao u sebi
 da mu, pre ili posle, krv i

meso ovog šilježeta ne ginu nikad, 
samo da vidi potpuno i do kraja njegovu igru, 
ali je

to ponavljao svaki put sve kraće i slabije, 
jer je u njemu sve više mesta zauzimala igra 
i

potiskivala sve ostalo.

"A ni vreme ni dužinu puta nisu merili 

ni vuk ni Aska.

 Ona je živela a on je

uživao."

IvO  AndriĆ