Ivo Andric

"U tišini i nepomičnom vazduhu letnjeg dana

 javi se odnekud neočekivan i nevidljiv pokret,

 kao zalutao i usamljen talas. 

I moj napola otvoren prozor kucnu nekoliko puta o zid. 

Tak-tak-tak!

 Ne dižući oka sa posla, 

samo se nasmeših kao čovek koji zna dobro sve oko sebe

 i živi mirno u sreći koja je iznad iznenađenja.

 Bez reći i bez glasa, 

samo jednim pokretom glave dadoh znak da je šala uspela,

 da može ući,

 da je čekam sa radošću. 

Tako ona dolazi uvek,

 sa 
ljupkom šalom,

 sa 
muzikom 

ili

 mirisom..."