Tišine

Osveta je omamljivi i žestoki oganj.

Ona sve spaljuje, 
svaku drugu misao i  osjećaj. 

Ostaje ona sama,

 nad svim i u svemu.

Al' zumbuli su zumbuli,
a ruža je ruža,
pa da na kraj sveta iznikne

Balašević

( P.S. ruže su ruže , 

al' krin je krin, 

pa da na kraj svijeta iznikne )

                                                           

Neću da joj pomognem, 
neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. 
Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: 
nešto će se desiti među nama.

Čini mi se da to znamo i ona i ja,
 tražimo se i čekamo.  
I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja.

 Ovako je mogućnost, 
cvjetanje, 
prostranstvo želje. 

Sve je tu moguće, sve je pred nama.

Meša Selimović