I sećam se nekog starog tužnookog pseta
koje je imalo snage da skapa od žalosti
kada je nestalo drage ruke
iz koje je primalo milovanja,
iz koje je primalo milovanja,
udarce i kosti.
Samo sam ja preživela smrt voljenih bića,
i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka,
preživela sam niz izdaja i kleveta i rastanaka i
opet mi se hoće i
sunca i sveta.
Desanka Maksimović