"Potrebno mi je mnogo sunca,
i to noću, jedno da me susreće,
jedno da za mnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,..
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti,i to svakog dana,
i mnogo od milošte
reči,
potrebno mi je primirje između srca i sećanja
potrebno mi je primirje između srca i sećanja
između neba i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena lica
mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi
viseći preko mržnje,
viseći preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga."
