Platonska ljubav
je
čista,
iskrena,
neokaljana dodirom, novcem, nedostatkom pažnje i vremena.
čista,
iskrena,
neokaljana dodirom, novcem, nedostatkom pažnje i vremena.
Platonska ljubav je kada ti neko uđe u dušu,
onako duboko, tiho, neosjetno,
a da to ni ne
primjetiš.
a da to ni ne
primjetiš.
Platonska ljubav je kada patiš sam,
onako uz muziku koja te vezala tankim nitima.
E, da,
i
platonska ljubav produbljuje tugu.
I
izgleda da baš postoji,
a
ko bi rekao?
ko bi rekao?