Glupa igra

Sakrijem te od

sebe,

zabranim te

sećanju,

pokidam nevidljivu nit

što spaja i

prekrijem sve toplom senkom

zaborava.

Sigurna da ću uteći

krenem stazama novim.

Razumom se protiv srca borim.

Ali sav trud uzalud.

Dovoljan je iznenadni

miris okupanog dana sa ukusom radosti,

da kao bumerang meni vrati,

lepotu ćutanja dušu što obnavlja,

potrebu prisustva koja nemir stvara,

trenutke topline i sklada...

A sada...?

Tražiću te u svim ćelijama

i sići do samog dna duše ako treba.

Mora da si se sakrio pod kožu

i nesmetano ploviš mojim krvotokom.

Igraš se žmurke pa roniš,

a kad se umoriš na jastuku

mojih snova odmoriš.

Naćiću te znaj i  
tada je zaista 
ovoj glupoj igri   kraj.